Будућност интензивне пољопривреде је у управљању великим површинама и комасацији земљишта, изјавио је председник Бугарске асоцијације власника пољопривредног земљишта Стајко Стајков на овогодишњем издању економског форума Next Year’s Business Plan у Софији. У суштини, комасација је прерасподела пољопривредног земљишта како би власници добили укрупњене парцеле у замену за неколико мањих. По речима Стајкова, сви који су инвестирали у обрадиво земљиште почели су активном куповином земље, али су давање у закуп и управљање пољопривредним земљиштем стављени у задњи план, јер односи између власника и корисника нису били регулисани законодавством. Тек од прошле године су достављање уговора о закупу и провера власништва у земљишним комисијама постали обавезни.

Према Стајку Стајкову, тамо где постоји концентрација више од 100 хектара пољопривредних површина, цене су веће. Тренутно је у северној Бугарској просечна величина пољопривредних парцела 0,8 ха, а у јужном делу земље – око 0,5 ха. Пракса показује да велика фрагментација обрадивог земљишта ствара проблеме у његовом управљању и обради.

„Сви чланови Бугарске асоцијације власника пољопривредног земљишта имају исти заједнички циљ везан за будуће спровођење комасације. То ће омогућити многе промене у погледу управљања и експлоатације земљишта, као што је, рецимо, стварање површина под сталним усевима. Ове године у Бугарској је први пут остварено 5 пројеката комасације на подручју насеља Момина црква и Студена, у јужној Бугарској, и у Шумену, Друмеву и Смјадову, у северној Бугарској. У нашој, као и у свакој демократској земљи, комасација је на добровољном принципу. Држава такође активно учествује у овом процесу пружањем потребних информација и геодетске подршке, обезбеђењем мапа и стручњака, али не и са земљиштем у њеном власништву. Међутим, већина људи не верује у комасацију и до сада су у њу као учесници укључене претежно велике компаније које су власници земљишта, а у ретким случајевима и неке мање фирме.“

По речима Стајка Стајкова, тешкоће у процесуукрупњавања пољопривредних парцела и слаб темпо договора су углавном резултат страховања малих земљопоседника да ће добити парцеле лошијег квалитета. Пре 10 година је висина закупа за коришћење пољопривредног земљишта износила свега 50 евра по хектару. Захваљујући законодавним променама које се односе на закуп пољопривредног земљишта и регулисање односа измеђувласника и закупаца, цена коришћења обрадивих површина стално расте.

„То је нормално, јер цена земљишта у Бугарској такође расте. Већи део средстава добијених од пропале Корпоративне трговинске банке, уложен је у пољопривредно земљиште. Добар ниво европских субвенција и очекивано повећање овог финансирања у новом програмском периоду такође погодују расту цене земљишта код нас, јер је већина пољопривредних произвођача већ опремила своја модерна газдинства и тренутно располаже са више слободних средстава за куповину земље. Узимајући у обзир све ове факторе, наше је мишљење да ће и наредне године цена пољопривредног земљишта бити у порасту и да ће се односи закуподаваца и закупаца стабилизовати.“

Цене земљишта у северној Бугарској су знатно веће од оних у јужним подручјима земље. Највише цене забележене су у областима Разград, Силистра и Добрич – око 10.000 евра по хектару обрадиве површине, а због слабе понуде и високе тражње на тржишту пољопривредног земљишта. Од 2009. године наовамо, цене земљишта у Бугарској се редовно повећавају за између 10% и 15% годишње и према Стајкову, овај тренд ће се наставити и наредне године.

Превела: Марина Бекријева