„Као дете нисам знала шта да учим, ни каква да постанем када одрастем, каже певачица. Нас је било троје деце, а били смо и веома сиромашни, али пак смо живели слободни, у загрљају дивно лепе природе. Певала сам у школском хору који је био изврстан. Волела сам да рецитирам песме на празницима. Наступала сам и у школском позоришту. Уопште некако је било предодређено да проведем живот на сцени. У 60-70. годинама код нас је било више аматерских народних састава. Тако сам после једне аудиције у мом родном селу Студена постала чланица хора Синдиката рудара у Пернику. Одавде је почела и моја певачка каријера. Диригент Бојан Нанков је тада био уважени педагог. Овде сам сазнала вокалне танчине шопског певања и посебно тзв. „граовског тресења“ које је карактеристично за наше фолклорно подручје.“
Ратка Алексова је еталон јединственог граовског интерпретаторског стила, који је типичан за рејон Перника, Радомира и Брезника. Она зна све уобичајене за тај регион сватовске песме и песме о Марку Краљевићу. Заједно са својим супругом композитором Бојаном Нанковим Ратка Алексова очарава публику широм света.
„Велика школа народног певања довела ме у народни хор Радија Софија – наставља она. То је био велики заокрет у мом животу и не само стваралачки. Четири деценије Бојан је за мене писао песме – и солистичке, и дуете. Стварао, обрађивао, снимао, дириговао. Г. 1971. када сам постала члан хора, отпутовали смо у Француску. То ће заувек остати у мојој свести. 1988. г. швајцарски продуцент Марсел Селије је постао кум нашег хора „Мистерија бугарских гласова“. А 1990. г. стигла је и награда „Греми“ за сваку од чланица формације понаособ. Примале смо позиве из целе Европе, Азије, Америке. Обишле смо планету. Наш хор је избран за светског амбасадора европске културе. И ја сам била веома срећна, док нисам изгубила Бојана. Али ипак имам сина и унуке које обожавам. А хор „Мистерија бугарских гласова“ је моја друга породица већ 45 година.“
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
Већ 21. годину заредом Симитли се претвара у позорницу великог кукерског фестивала . Под називом „Симитлија – Древна земља кукера“, овај догађај је..