„Као дете нисам знала шта да учим, ни каква да постанем када одрастем, каже певачица. Нас је било троје деце, а били смо и веома сиромашни, али пак смо живели слободни, у загрљају дивно лепе природе. Певала сам у школском хору који је био изврстан. Волела сам да рецитирам песме на празницима. Наступала сам и у школском позоришту. Уопште некако је било предодређено да проведем живот на сцени. У 60-70. годинама код нас је било више аматерских народних састава. Тако сам после једне аудиције у мом родном селу Студена постала чланица хора Синдиката рудара у Пернику. Одавде је почела и моја певачка каријера. Диригент Бојан Нанков је тада био уважени педагог. Овде сам сазнала вокалне танчине шопског певања и посебно тзв. „граовског тресења“ које је карактеристично за наше фолклорно подручје.“
Ратка Алексова је еталон јединственог граовског интерпретаторског стила, који је типичан за рејон Перника, Радомира и Брезника. Она зна све уобичајене за тај регион сватовске песме и песме о Марку Краљевићу. Заједно са својим супругом композитором Бојаном Нанковим Ратка Алексова очарава публику широм света.
„Велика школа народног певања довела ме у народни хор Радија Софија – наставља она. То је био велики заокрет у мом животу и не само стваралачки. Четири деценије Бојан је за мене писао песме – и солистичке, и дуете. Стварао, обрађивао, снимао, дириговао. Г. 1971. када сам постала члан хора, отпутовали смо у Француску. То ће заувек остати у мојој свести. 1988. г. швајцарски продуцент Марсел Селије је постао кум нашег хора „Мистерија бугарских гласова“. А 1990. г. стигла је и награда „Греми“ за сваку од чланица формације понаособ. Примале смо позиве из целе Европе, Азије, Америке. Обишле смо планету. Наш хор је избран за светског амбасадора европске културе. И ја сам била веома срећна, док нисам изгубила Бојана. Али ипак имам сина и унуке које обожавам. А хор „Мистерија бугарских гласова“ је моја друга породица већ 45 година.“
Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..
На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у..