„Шаљапин – легенда ХХ века“ наслов је изложбе која је приказана у Спомен-кући великог бугарског баса Бориса Христова у Софији. Она представља јединствене материјале о великом оперском певачу Фјодору Шаљапину. Изложба „завирује“ у кућу, и шминкерницу и атеље певача који се афирмисао и као сликар и вајар. Многе фотографије сведоче и о његовим бројним сценским остварењима. Изложба прича и о посети Шаљапина Бугарској 1934. године. Више појединости о њој сазнајемо од директора Музеја Бориса Христова Елене Драгостинове:
„Шаљапина су у Бугарску позвали руски емигранти. Свакако да су га очекивали с нестрпљењем и огромним усхићењем. Када је допутовао на железничку станицу видео је огроман број људи и зачуђено упитао шта се дешава. Када су му објаснили да су се они окупили специјално ради њега, он је био дирнут и запањен, иако му се слава проносила светом.“
За 16 дана у Софији, са трупом Софијске народне опере, Шаљапин је имао пет спектакла и сала је увек била дупке пуна. Усхићени меломани су притајеног даха гледали и слушали како велики глумац изводи своје крунске улоге - Бориса Годунова из истоимене опере Мусоргског, кнеза Галицког и хана Кончака из опере „Кнез Игор“ Бородина. Последњег дана Шаљапин је приредио добротворни спектакл за сиромашну децу Софије. При крају концерта му је у знак захвалности цар Борис ІІІ лично уручио орден „Светог Александра“ - І реда.
У интервјуу објављеном 9. октобра 1934. г. у листу „Зора“ Шаљапин са узбуђењем признаје: „Први пут долазим у братску Бугарску. Чак се осећам некако нелагодно да у својој дугој каријери, иако сам обишао толико земаља, нисам имао случај да дођем овде. А чим сам ступио у Бугарску, осетио сам се као да улазим у кућу рођака кога нисам видео, али о којем сам као дете пуно слушао од мајке и оца, од браће и сестара. Толико сам дирнут срдачним пријемом да сам још увек у вихору ваших мом срцу драгих овација“.
Није тајна да је Шаљапин био велики гурман. Али није волео луксузне ресторане, већ давао предност обичним механама. Тако је и у Бугарској, уместо у реномирани „Јунион Клуб“ или „Јунионпалас“, он радо свраћао у једну скромну кафану о којој прича Елена Драгостинова:
„После сваког спектакла Шаљапин је волео да проведе неко време у кафани „Широка механа“ у улици Позитано бр. 12. И овде је он приређивао нови спектакл и са огромним задовољством певао пред посетиоцима. А механа је била позната по својим укусним јелима, спреманим према старинским рецептима, те су је зато волели писци и сликари, адвокати и научници, али и обични људи.“
Занимљиво је и то што више од 80 година после боравка Фјодора Шаљапина у Софији откривамо нова и нова сведочанства о том незаборавном за многе меломане тренутку.
„На дан отварања изложбе звао ме је један старији човек. Испоставило се да је наследник власника „Широке механе“који је донео у музеј фотографију Шаљапина са бугарским новинарима, глумцима и певачима.“
Познато је да је Шаљапин сачувао дивне успомене на своју једину посету Бугарској. Неколико година пре смрти написао је својим бугарским друговима: „Хвала Вам на позиву да поново посетим Бугарску. Морам признати да и ја често пута размишљам о томе и можда ћу овог лета остварити ту своју намеру да дођем код вас. Памтите шта сам вам рекао: ја се веома занимам за Бугарску и њен народ“.
На жалост, није било суђено да се ти његови планови обистине, али свако ко жели може да стекне увид о јединој његовој посети Софији преко бројних експоната поставке до 22. децембра.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Снежана Никифорова и Спомен кућа Бориса ХристоваДруго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..