25. јануара 1935. г. указом цара Бориса ІІІ радиодифузија у Бугарској је постала државна својина. Овај датум сматра се и темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао "Радио Софија", а касније је добио име "Бугарски национални радио" (БНР). За главног начелника радиодифузије и Радио Софије именован је Панајот Христов (истакнути бугарски сликар и писац познатији као Сирак Скитник). У Тонском архиву радија сачувано је сећање шефа техничке службе Радио Софије Асена Маринова на прве године постојања Бугарског националног радија.
Године 1938. Радио Софија је већ имао добро уређену фонотеку са 10.000 грамофонских плоча. Сирак Скитник је формирао Тонски архив у којем су се чувале плоче са снимцима наших познатих глумаца, певача и јавних радника. Увео је посебне емисије посвећене селу, деци, ученицима, домаћицама. Емитоване су и вести о Бугарској на страним језицима итд. Као главни начелник Сирак Скитник је ударио темеље бугарске радиодифузије, а од новинара је тражио да систематски обрађују све актуелне културне и друштвене теме.
Поред вести, интервјуа и репортажа, већ у првим месецима свог рада национални радио је почео да производи и емитује културне садржаје. У септембру 1935. г. први пут је у програму радија звучало извођење “Оркестра студија Радио Софије“. Исте јесени емитована су и извођења “Џез оркестра Радио Софије”. У пролеће 1936. појавила се и формација “Гудачки квартет Аврамов”. Године 1937. основани су "Камерни оркестар Радио Софије" под управом Марина Големинова и дечје вокалне групе Сије Јанакијеве и Парашкева Хаџијева. И данас је БНР највећи бугарски продуцент музике, драмских и дечјих програма.
Још на самом почетку свог оснивања 1935. г. радио се посветио мисији да очува успомену на личности и догађаје из наше и стране историје. Тонски архив БНР је најбогатији звучни архив у Бугарској. У њему се данас чувају снимци у укупном трајању од преко 110.000 часова који причају о нашој савременој историји. Рубрика „80 година у 80 недеља“, којом смо обележили 80-годишњи јубилеј БНР, је имала за циљ да представи део познатих личности које су оставиле свој траг у животу бугарског друштва, а чији се гласови чувају у Тонском архиву. Надамо се да вам је ово путовање кроз време током којег смо имали прилику да чујемо гласове писаца, песника, музичара, јавних радника, политичара, спортиста, било занимљиво. И за крај само да додамо да је Тонски архив БНР у процесу дигитализације.
Ово последње издање рубрике „80 година у 80 недеља“ завршавамо песмом „Наш радио“ за коју је музику написао Стефан Димитров.
Превод: Албена Џерманова
„ Не волим реч „легенда“, ја сам уметник, али сам истовремено реалиста Ако ипак нешто могу рећи за себе, то је да сам признат за најбољег кантиленског баса у свету.“ То каже у једном од својих последњих интервјуа чувени бугарски оперски певач..
2013. ће се у најновијој историји Бугарске упамтити као година протеста. Због њих је у фебруару отишла с власти прва влада партије ГЕРБ на челу са Бојком Борисовим, а нова влада која је дошла на власт после превремених избора одржаних 12. маја, коју..
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..