Премда и релативно мало, Банско је међу насељеним местима која су умногоме допринела културном напретку Бугарске. И данас уске улице поплочане калдрмом као и добро очуване старинске куће сведоче о предузимљивости и родољубљу некадашњих житеља тог места. Као и о томе да су били обдарени смислом за лепоту.

„Када су у питању зачеци Банског, доскора се сматрало да је оно основано у 14. веку да би пружало отпор отоманским освајачима. Први писани историјски извор датира из 1567. године, наиме Банско се помиње у османском регистру сточара као насеље са у целости хришћанским становништвом, смештено у Разлошкој котлини” – каже Светла Барјакова, директор Музејског комплекса Банског. Међутим археолошка ископавања у том подручју откривају насеобе из различитих епоха почев од бронзаног, гвозденог, античког доба, па све до средњег века.

„Музејски комплекс обухвата 8 објеката који приказују прошлост Банског, његову богату културно-историјску баштину и истакнуте личности, рођене овде. Банско је међу местима која су изнедрила изузетне личности, посебно у епохи националног Препорода. Познати историчар књижевности проф. Илија Конев тврди да је Банско једино насељено место у Бугарској у којем се у 18, 19. и 20. столећу родила по једна велика личност. У 18. веку то је био народни будитељ и духовник Пајсије Хиландарски, у 19. веку - Неофит Рилски – монах, учитељ и сликар, а у 20. веку – истакнути песник Вапцаров.”

Својом књигом „Историја словенобугарска”, написана на Светој гори, монах Пајсије је ставио почетак националном Препороду Бугара у годинама османске владавине. Наводећи догађаје из славне прошлости државе он је допринео формирању бугарског националног идентитета. Животно дело монаха Неофита Рилског било је од непроцењивог значаја за развој бугарске просвете у 19. веку. Док су стихови талентованог песника Николе Вапцарова, убијеног у годинама Другог светског рата, преведени на више од 90 језика. Он је једини Бугарин коме је додељена Међународна награда за мир.

„Овај град у подножју Пирина јединстван је по томе што су одвајкада многи овдашњи људи показивали тежњу за остварењем недостижног и овладавањем нових знања и нових простора. И пошто земља у околини није баш плодна, они су били углавном занатлије и кираџије. Ови последњи су превозили робу караванима из приморске равнице Егејске Македоније преко планина Балкана у правцу средње и западне Европе. Постепено многе локалне фамилије су се значајно обогатиле и отвориле трговинске канцеларије. Њихова финансијска моћ је била таква да је рецимо хаџи Влчо, брат Пајсија Хиландарског, властитим средствима подигао источно крило Хиландарског манастира и јужно крило Зографског манастира на Светој Гори које се и сада зове Банска махала. Поред тога је градио мостове на путевима којима је пролазила роба, уређивао караванске ханове, где су одседали кираџије. Даровао је новац за подизање цркава, параклиса и свега што је везано за унапређење духовних снага бугарског народа. Ваљало би да се наши савременици угледају на ове добротворе.”

Међу драгоценим споменицима културе у граду је и родна кућа Неофита Рилског, претворена у музеј. У њој је приређена експозиција писама, фотографија и књига. Својом лепотом и дебелим каменим зидовима истиче се Вељанова кућа – њен власник Вељан Огнев ју је споља и изнутра украсио непоновљивим зидним сликама. Уметничка дела која припадају чувеној Банској школи могу се видети у згради некадашњег Рилског метоха. Две историјско-етнолошке збирке – у Банском и оближњем Добриништу, посвећене су некадашњем начину живота људи у том крају Бугарске. И ван Музејског комплекса има пуно тога занимљивог за разгледање. Довољно је да скренете у неку уличицу у старом граду да бисте уживали у дражестима и лепотама давно прохујале прошлости.

Недавно је приликом одређивања Балканских награда туристичке индустрије релативно мала општина Банско са њених око 13 хиљада житеља проглашена зимском престоницом Балкана и најбољом фестивалском дестинацијом. Више од 50 фестивалских догађаја је у културном календару општине. Међу њима су Џез фест, Банско Филм Фест, Фестивал балканске музике „Боеми”, „Банско бит”, Балетски фестивал...

Превела: Ана Андрејева