Удружење „Дете и простор“ је невладина организација, која је настала као резултат рада истраживачке интердисциплинске лабораторије, створене у оквиру француско-бугарског едукативног пројекта „Одрасти без родитеља“. Већ 11 година удружење се бави активностима које пружају подршку и наду деци у ризику, деци са посебним потребама као и њиховим породицама.Тим активностима као и мерама за измештање деце из институција придружила се и Весела Банова, клинички психолог и психоаналитичар, доктор социологије ипредседник Националне мреже за децу. Ево шта она каже о резултатима којима се удружење може похвалити у прошлој години.

Пoследњих година радимо на откривању психичких патњи деце у школама и дневним центрима за децу са сметњама и тешкоћама у развоју. Помажемо колегама који са њима раде– њих преко 90 социјалних радника, психолога, психијатара, педијатара, логопеда. 10 година уз велики успех изводимопрограм „ Дете и његови симптоми“, у коме се колеге обучавају да решавају проблеме везане за антидруштвено и угрожавајуће деловање малолетника као и за малолетнички криминал, а такође и за проблеме који су последица менталне ретардације. Опет учествујемо у пројекту УНИЦЕФ-а, који се реализује у граду Сливену, јужна Бугарска.Психолошки центар за подршку развоју детета је други у земљи после оног у граду Русеу, а има за циљ да уведе савремени систем збрињавања деце у сукобу са законом.Радимо по једном од модела јавно-приватног партнерства. У сарадњи са Општином града Софије радимо на отварању трећег центра таквог типа, који ће у целини подржавати активности 13 независних стамбених заједница породичног типа у Софији. Оне су створене захваљујући великом државном пројекту„Детињство за све“. У њима је смештено пуно болесне деце, малишани са неком врстом хендикепа као и деца са специфичним потребама, са психичким поремећајима или таква која доживљавају психичке патње“, каже гђа Банова.

Још један пројекат изводе стручњаци из Удружења „Дете и простор“ - он обухвата различите активности у затвору за жене у граду Сливену. Пружа се подршка женама које издржавају затворску казну.Оне могу да се образују, да се баве примењеним уметностима, да учествују у позоришним представама, да науче да буду мајке. У затвору су отворене јаслице за децу која су рођена у затвору и која, ако мајка то жели, могу да остану са њом у затвору док наврше једну годину.

Удружење је издало и зборник- „Поглед изнутра“ - он садржи написе намењене стручњацима из области ресоцијализације и реинтеграције жена које издржавају затворску казну. Није тајна што неке бивше затворенице настоје да се опет врате у затвор зато што им је живот у слободи пун сталног насиља, а и не могу да рачунају на ничију подршку.

Ти пројекти мотивишу тим Удружења „Дете и простор“ да буде креативнији, нестандарднији, да не штеди своје време, снагу и енергију како би допринео бољем животу деце и породица у невољи.

Упитали смо нашу саговорницу шта мисли о демографским проблемима Бугарске и кризи данашње породице:

„Удружење „Дете и простор“ у сарадњи са Националном мрежом за децу и Институтом за становништво при Бугарској академији наука ради на пројекту „Визија о породичним политикама“. Велики део тог пројекта представља социолошко истраживање које су колеге спровеле међу самохраним и родитељима са више деце, члановима породица који су имали више бракова и таквим који су представници различитих облика савремене породице. 91 % испитаника изражава незадовољство политикама подршке породицама у Бугарској.У другом делу истраживања се даје анализа породичних политика у Француској, Енглеској, Норвешкој и Немачкој. Ја лично бавила сам се анализом која се односи на Француску. Тамо су после 70-их година преусмерили пажњу у решавању демографске кризе са повећања стопа наталитета на стварање повољних услова за запослене жене којима се омогућује да ускладе приватну и пословну сферу и пружају подстицаји да роде и подигну децу. Француска показује велику флексибилност у развоју породичних политика“.

Оне обухватају пореске олакшице, различите облике финансијске и нефинансијске помоћи породицама са децом.

Као психолог гђа Банова сматра да демографска стратегија неће бити довољна да заустави демографско осипање Бугарске. Неопходно је да се свим људима који живе овде Бугарска допада и да имају жељу да овде роде и однегују децу. Визија о породичној политици треба да обухвата сва питања која се односе на благостање деце и на породицу у свим њеним савременим облицима, а не само на нуклеарну породицу за којом очито постоји нека носталгија, али  она полако и сигурно нестаје.

Превела: Ана Андрејева