2016. године каматне стопе у Бугарској ће наставити да падају. Пад камата на депозите скоро да је достигао границу коју не би смео да пређе због чега се код њих не очекује неко приметно смањење, а крајем године ће бити на нивоима између 0,5 и 1 посто, рекао је у интервјуу Радију Бугарска кредитни експерт Тихомир Тошев. Поређења ради, у земљама Европске уније каматне стопе на депозите су такође на нивоима испод 1 посто, а као најниже се издвајају камате у Литванији, Словачкој, Чешкој и Естонији где се крећу од 0 до 0,1 посто. Пад каматних стопа на кредите ће бити спорији пошто су у 2015. години оне забележиле значајан пад од 1-1,25 посто, сматра Тошев:

„Очекивања су нам да ће каматне стопе на хипотекарне кредите, које су се крајем прошле године кретале у распону од 4,8 до 5,75 посто, крајем 2016. године варирати између 4,25 и 5,25 посто. Крајем ове године очекујем да се каматне стопе на потрошачке кредите крећу између 6 и 9,5 посто. 2016. године ће банке понудити нове, атрактивније производе бизнису због осетног оживљавања тржишта кредитирања корпоративног сектора. Каматне стопе за корпоративне клијенте ће бити у распону од 3,5 посто до 5-5,5 посто.“

По речима Тихомира Тошева, у наредним годинама ће доћи до додатног, али незнатног сужавања разлике између каматних стопа на кредите и депозите и тако ће се оне постепено приближити средњоевропским нивоима. Тренутно највеће заостајање је регистровано у области хипотекарних кредита чије су камате код нас знатно веће у поређењу са средњоевропским нивоима – 2,2 посто. Што се каматних стопа на потрошачке кредите тиче, у Бугарској су оне једне од најнижих у Европи где се крећу између 6,5 – 15 посто. И у 2015. години је банкарски депозит био најпрефериранији финансијски инструмент. По речима Тошева, ово се може објаснити чињеницом да Бугарин има навику да свој новац држи у банкама мислећи да су на безбедном месту. Чак и да каматне стопе на депозите буду 0 посто или негативне, део новца, који се тренутно држи у облику депозита, остаће у банкама пошто је Бугарин навикао да одвоји нешто са стране за црне дане.

2015. године куповина некретнине остала је међу најпопуларнијим облицима инвестирања, а 20 посто уговора било је у циљу улагања. У већим градовима издавање некретнина доноси приходе између 4 и 5,5 посто на годишњој бази, рекао је Тихомир Тошев и додао:

„За куповину некретнина у великим градовима постоји интересовање не само због тога што је доходовно, већ и због раста цена станова који је почео крајем 2014. године. Све прогнозе указују да ће цене ових некретнина у наредних пар година ићи горе.“

Узајамни фондови су компаније које обједињују групу људи чији новац улажу у хартије од вредности, обвезнице или друге вредносне папире. На почетку људи обично инвестирају скромније износе и прате како се та инвестиција одвија. Али по мишљењу већине експерата, узајамни фондови ће постати улагање које ће се у 2016. издвојити као једно од најпожељнијих. По речима Тошева, тренутно не постоји опасност од новог пуцања балона на тржишту некретнина:

„Што се тржишта некретнина тиче, увек постоји опасност да се претера са изградњом, да се појаве лоши и тешко изводљиви пројекти, као што је било у периоду од 2006. до 2008. године. Али за сада не постоје такве индикације. Тренутно је потражња за становима новоградње веома висока и сваки добар пројекат се реализује изузетно брзо, далеко пре коначног завршетка радова на градњи зграде. То показује да тренутно постоји недостатак квалитетних станова, посебно у десет већих градова у земљи. Раст цена се такође креће у распону од 3 до 6 посто, што је сасвим нормално. Дакле, можемо рећи да је за сада тржиште стабилно.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова