„Упркос ризицима бугарска привреда добро напредује,“ рекао је председник земље Росен Плевнелијев на Десетом годишњем састанку представника бизниса и владе који је одржан у Софији на тему: „Бугарска и глобална небезбедност – ризици и могућности за економију.“ Плевнелијев је још рекао да су до пре 20 година балканске земље биле у изолацији, али се данас ситуација умногоме променила.

„Расте узајамна зависност земаља региона. Данас ми радимо за поверење. Не подижемо економске зидове, не прекројавамо границе Балкана. Желимо њихово укидање, а не прекрајање. Никада до сада сарадња и одржавање добросуседских односа нису били кључни фактор за позитиван развој.“

По речима шефа државе, свакога дана сви у Бугарској и региону постајемо сведоци драматичног сукоба између олигархијског модела економије и правог предузетништва, између одговорног бизниса, који је основан са погледом ка будућим генерацијама, и структура у сенци у чијој су основи закулисне игре. По мишљењу председника, ово је сукоб између прошлости и будућности.

„Потребно је предузети неодложне реформе не само у Бугарској, већ и у целом региону. Реч је о једним те истим реформама: функционално правосуђе, увођење електронских услуга и електронске седнице владе, потпуна транспарентност у поступцима јавних набавки, антикорупционо законодавство.“

Плевнелијев је представницима бизниса поручио да мисле наднационално и пре свега регионално.

Што се реформе судства тиче, влада је себи поставила циљ да укупно пет закона буде поднето парламенту – Закон о судској власти, Антикорупциони закон, Законик о кривичном поступку, Закон о парничном поступку и Закон о борби против тероризма. Председник владе Бојко Борисов је истакао да ће се центар за дистрибуцију гаса „Балкан“ снабдевати гасом из више извора. Борисов је још рекао да је избегличка криза нешто што се могло очекивати, као и да ће доћи до распада Шенгена. По његовим речима, треба да се ради по шеми САД, односно да се уведу зелене карте за рад у Европи. На питање на чијој је страни Бугарска када су у питању Русија и Турска, премијер је прокоментарисао да није ни на једној страни. „Ми имамо своју евроатлантску политику и желимо да одржавамо добре односе са суседима,“ рекао је он. Борисов је био категоричан да никад неће бити у коалицији са Покретом за права и слободе, а ванредни избори би довели до дестабилизације земље.

Састанку је присуствовао и европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан који је похвалио земљу за високи проценат апсорбованих европских средстава у прошлом програмском периоду. Хан је додао да Бугарска може да послужи као пример осталим земљама. У Бугарској је отворено преко 30 нових фабрика за производњу ауто делова. Што се извоза тиче, европски комесар је прокоментарисао да је главни извозни партнер Бугарске Немачка у коју је у последњој деценији утростручен извоз бугарских производа. Хан је још додао да је јачање спољних граница већ требало постати реалност уместо да се о томе само говори.

Министар економије Божидар Лукарски је изразио наду да упркос догађајима на Блиском истоку, сукобу између Турске и Русије и стању кинеске привреде, факторима који свакако утичу на економске показатеље, привредни раст у 2016. години неће бити испод нивоа постигнутог прошле године. 2015. године је БДП био скоро три пута већи од првобитно предвиђеног и упркос скептичним прогнозама ове године се може очекивати раст инвестиција. Лукарски је о главном проблему везаном за инвестиције у Бугарској рекао:

„Недостатак квалификованих кадрова средњег руководећег особља и извршног особља на високом нивоу, посебно у области машинства и аутомобилне индустрије, представља главну препреку за инвестиције у Бугарској. У земљи је забележен и мањак IT стручњака и инжењера.

Иван Михајлов, управник компаније „Вистеон Блгарија“ и представник бизниса, рекао је да се стручни кадар не враћа због одсуства мотивације и додао:

„Тржиште је веома повољно и ми треба да подстичемо његов развој, али се то може остварити једино уз подршку државе. Људи у том случају су од кључног значаја. Технологије можемо купити или направити, али су нам потребни људи да би напредовао бизнис.“

Михајлов је мишљења да још увек нисмо достигли максимум када је у питању олакшање и побољшање пословног окружења и извоза.

Томислав Дончев, потпредседник владе задужен за управљање европским фондовима, казао је да је спровођење кључних реформи наишло на веома добро организован отпор што је и једна од главних кочница за доношење одважних политичких одлука. Дончев је још рекао:

„Земља у којој је 3,1 милион запослених, 2,2 милиона пензионера, 279.000 незапослених, 604.000 ученика и 257.000 студената, очигледно не може бити стабилна друштвена структура. Један од тежих задатака пред нама је да научимо да привлачимо и задржавамо људе.“

Корупција такође кочи раст. Ево шта је о томе рекао Томислав Дончев:

„Најстрашније код корупције је то што је постала замена за конкуренцију. Дакле, уколико постоји довољно висока корупција, бесмислено је покушавати да будеш бољи у нечему и да се конкуришеш. Корупција једноставно искривљује правила игре.“

Што се енергетског сектора тиче, министар енергетике Теменушка Петрова је издвојила три основна приоритета: финансијска стабилизација сектора, увођење потпуне либерализације енергетског тржишта и диверсификација испоруке енергената. Министар Петрова се похвалила да је Бугарска независна енергетска берза почела са радом у реалном времену.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова