Сваки родитељ жели да свом детету да лепо име. У потрази за именом родитељи прелиставају читав попис имена блиских и далеких рођака, познатих и успешних личности. У жељи да њихови потомци носе јединствена имена неки родитељи сами смисле име које ће дати беби.

Добро је да име буде мелодично и да се слаже са патронимoм и презименом – у Бугарској се лично име састоји од имена, патронима и презимена. Поред звучности која је битна, име које родитељ даје детету у себи садржи неку шифровану поруку. Још у древна времена људи су веровали да име унапред обележи човека – предодређује његову судбину и карактер. Хришћански верници детету дају име неког свеца надајући се и молећи се да му он буде небески заштитник.

Скоро свако име има своје значење и прича своју причу. Лингвисти истражују значење, порекло и заступљеност имена током година. На Институту за бугарски језик при Бугарској академији наука у Софији постоји посебно одељење у којем би свако могао да добије сертификат о свом имену и презимену. Дотични документ израђују научници који имају дугогодишњу праксу у истраживању бугарских имена. Они кажу да све више људи жели да зна порекло и значење свог имена. Приликом истраживања стручњаци Института себи стављају за циљ да утврде трендове у давању имена Бугарима. „Истраживање имена беба ће нам помоћи да откријемо какав ће бити будући облик бугарског система имена“ – каже проф.Ана Чолева-Димитрова, руководилац истраживања имена и моде код њих у великим градовима Бугарске.

„ Код нас је још увек жива традиција да дете добија име по деди, односно баки или по неком другом драгом рођаку. Међутим, веома често родитељи прибегавају осавремењивању тог имена, тако да од њега на крају остане само прво слово. Рецимо ако се детету даје име по деди, а деда се звао Велчо, дете може добити име Виктор, које је тренутно веома популарно. Истражујући систем имена морамо узети у обзир неке особине савременог живота. Тренутно милион и по Бугара живи ван граница Бугарске. Део родитеља који одлазе у иностранство децу остављају бабама и дедама на чување. Друга бугарска деца се рађају у иностранству, због чега њихови родитељи бирају имена која ће им омогућити да се брже и лакше интегришу у ново друштво. И тако се маме и тате окрећу западним обрасцима којима замењују традиционална бугарска имена. На пример, ако се бака зове Стефка, родитељи ће детету дати име Стефани. У последње време у моди су имена Алекзандър или Алехандър, уместо старо познато име Александър. Традицинално име Григор се данас мање сусреће – замењује га Грегъри. Има још пуно примера те врсте. Међутим, ваља истаћи да се у последње време традиционална бугарска имена враћају у моду. Често се сусреће име Калоян /по имену бугарског владара који је живео у 12. веку/. Запажа се велико интересовање према народној традицији. Веома су заступљена имена Рая, Калина, Деница, Десислава, а посебну популарност ужива име Дария. Многи родитељи заиста имају велику машту и измишљају сасвим нова имена. Чести су случајеви да детету дају име које представља комбинацију бакиног и дединог имена – нпр. Славомир /по баки Славки и деди Миру/ или Денислав /по баки Денки и деди Славчу/. У Бугарској најпопуларније мушко име јесте Иван, а женско – Марија.

Превод: Албена Џерманова