Ако неки странац упита које светски познате личности су Бугари, вероватно би прво име које би нам пало на памет, било оно фудбалске звезде Христа Стоичкова. Поштоваоци уметности можда би се сетили Христа Јавашева - Криста, али мало људи у иностранству зна да је тај уметник пореклом Бугарин. Након само годину дана овај „дијалог“ би можда звучао другачије, јер шансе да следећи генерални секретар УН буде из Бугарске уопште нису мале, ако ми Бугари сами себи не стављамо штап у точак.

Бугарска још увек није објавила своју номинацију за највишу функцију у УН, иако има таман два погодна кандидата. Генерални директор Унеска Ирина Бокова одавно је најавила жељу да учествује у трци за место генералног секретара Уједињених нација, тим пре што је у својим последњим сатима влада Пламена Орешарског званично истакла њену кандидатуру. Међутим, актуелна влада још увек ћути и не потврђује ову номинацију. Штавише, у последње време је често спомињано и име бугарског европског комесара Кристалине Георгијеве као потенцијалног кандидата, али је она изјавила да ће наставити да извршава своје обавезе у Европској комисији, што је протумачено као одустајање од трке за положај генералног секретара светске организације. Дискусија око имена бугарског кандидата месецима је у пуном јеку на друштвеним мрежама, али са приближавањем крајњег рока у марту ова тема се већ нашла и у фокусу пажње традиционалних медија у Бугарској. Крајем прошле недеље премијер Бојко Борисов је лаконски одговорио новинарима који све чешће постављају ово питање, да ће влада испоштовати рок до краја марта за именовање кандидата и наставља дипломатске потезе. Председник партије АБВ Георги Прванов је запретио да ће повући своју подршку влади, ако не буде номинована Ирина Бокова.

Човек би рекао да је генерални директор Унеска најбољи могући кандидат за наследника Бан Ки-Муна. Неписана правила УНпредвиђају да следећи генерални секретар светске организације буде представник источне Европе, и то по могућности жена. Ирина Бокова испуњава оба услова. Проблем је у томе што презиме „Бокова“ разједињује бугарско друштво. Она потиче из познате породице која је припадала комунистичкој номенклатури, и пре промена у земљи је уживала привилегије у свом образовању и професионалном развоју, које су за обичне људе биле незамисливе. Политичке промене у 1989. години нису утицале на њену дипломатску каријеру, а критичари 63-годишње Бокове јој замерају да током 26 година никада није осудила комунистички режим у Бугарској.

Без обзира на то кога ће Бугарска кандидовати за генералног секретара Уједињених нација, у нашем друштву је присутна тако типична за њега разједињеност. У једном популарном вицу се са такође типичном за Бугаре самоиронијом описује наш менталитет: „Изнад бугарског казана у паклу нико не стоји да чува да неко случајно не изађе. Чим неко крене да излази, они одоздо га вуку на дно.“ У нашој историји је познато мноштво пораза, и то не само на бојишту, који су последица неслоге и нејединства, иако је на згради бугарског парламента великим златним словима исписано: „Јединство чини снагу“. Сада мала Бугарска која одувек тајно пати због недостатка пажње и утицаја, има шансу да изађе на светску политичку сцену. Да ли је избор генералног секретара УН ствар која може да нас уједини? Да ли смо способни направити компромисе у име већег циља или ћемо и даље живети по принципу „свако се појединачно сналази како зна и уме“?