У 2015. Бугарска је забележила неочекиван економски раст - 3%  бруто домаћег производа што је у великој мери резултат стабилног опоравка европске економије. Већина прогноза најављују за 2016. стопе раста блиске прошлогодишњим. Не би било логично очекивати да ће без неких посебних залагања доћи до поспешивања привредног развоја Бугарске зато што спољни чиниоци не погодују већем расту, изјавио је за Радио Бугарска економиста Георги Ангелов са Института „Отворено друштво“. Једини начин за реализацију раста је убрзање темпа којим се спроводе реформе у земљи, побољшање пословног и инвестиционог окружења, тврди Ангелов. Бугарска влада и привреда рачунају на унутрашњу потражњу као на чинилац привредног раста у 2016. :

„Имамо разлога очекивати оживљавање потражње пре свега због опадања стопе незапослености у задње годину-две дана. С друге стране каматне стопе на депозите физичких лица су све ниже, па се више не исплати држати новац у банци. Младим породицама које су изнајмилe стан више одговара да подигну хипотекарни кредит и купе властити дом. С друге стране у 2016. предстоjи преглед средстава обезбеђења билансне активе банака. По окончању стрес-тестова банке ће бити склоније да додељују кредите привреди и домаћинствима.То би повећало потрошњу грађана и пре свега инвестициона улагања, што би довело до економског раста”.

Георги Ангелов сматра да повећање минималне плате у два наврата током 2015. и још једном од 1. јануара ове године (садашњи износ је 211 евра) узрокује дисбаланс на тржишту рада у неким регионима земље. У већим градовима и нарочито у Софији раст минималне зараде не утиче битно на понуду и тражњу радне снаге зато што су плате тамо доста изнад минималца. Најнижа зарада за земљу међутим не разликује се битно од просечне плате у неким регионима и то води губитку радних места.

Важан изазов са којим се Бугарска мора носити у блиским годинама, по мишљењу Георгија Ангелова, јесте борба против неформалног сектора на који отпада око 30% целокупне привреде. И то тражи спровођење структурне реформе, јер је веома важно да грађани налазе смисао у то да уплаћују социјалне доприносе и порезе и да  заузврат добијају квалитетне услуге од стране државе – путеве, школе, дечје вртиће, здравствену заштиту и тд. Када у свом свакодневном животу осете ефекат тих дажбина људи би радије плаћали таксе и порезе. Тада не бисмо били сведоци протеста као рецимо тај против повећања цена вињета који је недавно организован у многим местима земље. Грађани би требало да добију добру вредност за уложени новац – тзв. Value for Money, нагласио је Ангелов.

Да ли је бугарска привреда извукла неку корист од јефтиног евра?

„Слаби евро је увелико утицао на пословање у Бугарској, али не директно, већ само индиректно – посредством ефекта на привреду у зони евра. Када су рецимо немачке, француске или аустријске компаније конкурентније и извозе робу и услуге, њихови подизвођачи у Бугарској такође имају пословни успех. Због јефтиног евра је нарасла конкурентност европског извоза, а то резултира повећањем извоза бугарских компанија у Европу – то је главни покретач економског раста у земљи.“

Да ли ниске цене горива ослобађају ресурс који се може искористити за инвестиције и развој?

„Свакако је цена горива и енергије веома важна за Бугарску као земљу која реално не производи горива. Када цене нафте иду доле, следи појефтињење природног гаса, а последица тога је пад цене топлотне енергије и стабилизација енергетског сектора. Тако расположива средства за домаћинства расту, а истовремено се умањују трошкови компанија, те су оне у стању да тај новац преусмере на инвестиције. Тај ефекат износи између 350 и 500 милиона евра годишње што је свакако позитивно за бугарску привреду.“

Превод: Ана Андрејева