11. фебруара на Националном археолошком институту са музејем при БАН биће отворена изложба „Бугарска археологија 2015.”. Ово је њено девето издање, а представља најзанимљивије археолошке налазе из протекле године. У 2015. г. спроведено је 401 теренско истраживање. „Имамо довољно посла, обављамо га како треба – каже директор Националног археолошког института са музејем при БАН доц. др Људмил Вагалински. – Налази су приказани у 24 излога, док је око 50 приказано помоћу постера. Сви су они значајни и сведоче о нашем раду.”  Број 401 не обухвата само археолошка ископавања, већ и теренска истраживања и посматрања – локализацију објеката. На територији земље спроведено је преко 300 ископавања. 15 музеја је на пријатељски начин још једном заредом помогло стављајући изложби на располагање налазе које су бугарски археолози у њима депоновали.

Испричаћемо вам о ископавањима на тргу Свете Недеље у центру Софије. Руководилац истраживања је главни асистент др Веселка Кацарова:  

„У принципу, објекат је био богат налазима, а неке од њих нисмо ни очекивали. Иначе рад у граду је предвидљив јер се у Софији више од 100 година спроводе археолошка истраживања. Широка јавност зна да нам Сердика увек може понудити неко пријатно изненађење. У нашем случају занимљиво је било то што је услед истраживања до овог момента у нашој науци дуго постојала хипотеза да се испод савременог трга Свете Недеље налазио градски трг некадашњег римског града Сердика. Још на самом почетку ископавања се показало да хипотезе у археологији нису увек оправдане. У ствари, наишли смо на делове две зграде и једне улице, што аутоматски елиминише могућност да се на овом месту налазио трг.  И одавде па надаље, истражујући зграде, наишли смо на један за све нас заиста неочекивани налаз. Испод пода једне од њих пронашли смо скривени глинени лонац са око 3 хиљаде сребрних новчића из Римског доба, скупљаних више од 200 година. Најранији новчић је из доба цара  Нерона, односно из средине 1. века. Најстарији су из 20-их година 3. века. У време владавине цара Александра Севера скупљане су, рецимо, емисије  14 царева и 9 царица. Заиста је налаз веома занимљив – највећи ове врсте који је до сада пронађен приликом ископавања у Софији.”  

У близини овог блага на изложби се може видети посуђе, с тим што су неки примерци нажалост временом оштећени.

„Посуђе које посетиоци изложбе могу видети у излогу заједно са благом припада другом периоду. Датирано је на 15-17 век, када су античке зграде порушене до темеља. И тако се, у ствари, на њиховом месту развијала Софија у периоду пре објављивања ослобођења од османске владавине. Експонати приказани на изложби су најбоље очувани. Они сведоче о некадашњем начину и стандарду живота. На пример, посуђе са лалама је било веома скупо, рађено је у стилу типичном за османску керамику, а било је намењено султанској трпези. Осим тога, стаклене зделе су из увоза, највероватније из западне Европе. Сведоче о добром материјалном стању становника Софије у оно доба.”

За сада су археолози истражили мали део трга Свете Недеље. Ископавања финансира Софијска општина у оквиру програма „Култура”. Ове године она се настављају. Истраживања претходе изради архитектонских планова о новој визији тог места.