Бугарска фудбалска легенда из недалеке прошлости Трифон Иванов је 13. фебруара неочекивано напустио овај свет. Иванов је преминуо у 50 години живота после масивног срчаног удара. Његова смрт је шокирала не само Бугарску, него и светску фудбалску заједницу. О њој се говорило широм света, а највећи је био одјек у аустријским и шпанским медијима који пишу о Трифону као о локалној звезди.

Ко је у ствари Трифон Иванов?

Према фудбалским стручњацима и његовим колегама, ТТрифон Иванов – који је на зеленом терену био познат са надимком Туњо – један је од најбољих бугарских и европских одбрамбених играча свих времена. Рођен је 27. јула 1965. у селу Горња Липница, област Велико Трново. Своје прве кораке у великом фудбалу Трифон је направио у саставу клуба „Етар“ са 18 година. После неколико успешних сезона у локалном клубу, Трифон је обукао дрес најтрофејнијег домаћег клуба „ЦСКА“ и ускоро постао миљеник црвених навијача. То је била и можда најјача екипа црвених, у чијем су саставу, поред Трифона, били Христо Стоичков, Емил Костадинов и Љубослав Пенев. Г. 1989. они су достигли полуфинале Купа победника купова. После политичких промена у земљи он је један од оних чија се каријера наставила у западноевропским клубовима. Прво је постао члан шпанског „Реал Бетиса“ из Севиље, где је ускоро добио и капитенску траку. Спортска каријера Трифона прошла је и кроз бечке клубове „Рапид“, „Аустрија“ и „Фаворитнер атлетик“ и швајцарски „Ксамакс“ из Нешатела. Иванов је био троструки шампион Бугарске са „ЦСКА“ и једном је био добитник шампионског купа у саставу ФК „Етар“. Г. 1996. постао је шампион Аустрије са „Рапидом“ и играо финале Купа победника купова против француског ФК „Пари Сен Жермен“. Крајем исте године је изабран за фудбалера број 1 Бугарске. Осим тога добитник је Купа и Суперкупа Бугарске са „ЦСКА“. Фудбалска каријера Трифона могла је да буде и још успешнија, али је 1993. године тадашњи председник шпанског „Бетиса“ онемогућио његов трансфер у Барселону. Холандска легенда и тада селектор „Барсе“ Јохан Кројф је пожелео да купи Иванова у настојању да га претвори у стуб своје одбране због честих повреда другог знаменитог одбрамбеног играча Роналда Кумана, али, на жалост, до трансфера није дошло.

Гвоздени стопер – како професионалци и навијачи зову Трифона – припадао је златној бугарској фудбалској генерацији из 90. година прошлог века. Има 77 мечева и 6 погодака за националну селекцију. А оног незаборавног америчког фудбалског лета 1994., када је Бугарска достигла врхунац у својој фудбалској историји и извојевала бронзане медаље на Мондијалу, Трифон је увек био непремостива препрека за велике нападаче Аргентинца Габријела Батистуту и Немаца Јургена Клинсмана и Рудија Фелера. Његова феноменална игра у четвртфиналу против Немачке дефинитивно је неутралисала звездану офанзиву бундестима и у основи је пласмана бугарске селекције међу четири најбоља тима на планети.

Не само застрашујући изглед Трифона, него и храбра игра у основи су његових фудбалских успеха. Ипак, најзнаменитији трифонов погодак у дресу националне селекције био је у утакмици против „Велса“ у Кардифу на европским квалификацијама 1994. године, када је Трифон донео победу Бугарској језивим волејем са 30 метара. А најважнији гол дошао је неколико година касније, 10. септембра 1997. на квалификацијама за светско првенство против Русије, када је Трифон пласирао Бугарску у светске финале у Француској 1998., што је, међутим, и последње учешће Бугарске на Мондијалу, бар за сада.

Другови Трифона из златне бугарске генерације кажу да је он био веома срдачан и отворен човек, са запаженим смислом за хумор. После завршетка активне такмичарске каријере Трифон Иванов, за разлику од својих колега, није остао у жижи пажње јавности. Последњих година био је председник Савета Бугарског фудбалског савеза у Великом Трнову и свесрдно радио на афирмисању фудбала у региону.

Последњи испраћај великог Трифона Иванова ће се одржати 17. фебруара, у Дворцу културе и спорта у Великом Трнову.

Почивај у миру, Трифоне!