Која је боја зиме? Углавном бела. Упркос необично топлом времену са изненадном појавом мраза и пролећним температурама усред зиме, ипак је фебруар, а на планинама још има снега. Што се уметности тиче, боја зиме је препуштена машти. У Софији је недавно отворена изложба бугарских сликара под називом „Бело: Зима у колекцији Националне галерије „Дворац“, која је посвећена најхладнијем годишњем добу и укључује више од 50 платна. Хронолошки најраније дело на њој је слика „Зима“ Асена Белковског из 1899. године, а најкасније је из 1985. године и његов аутор је уметник Никола Николов. Ваља истаћи да су неки од радова врло ретко приказивани. Какав је изазов створити слику користећи белу као главну боју?

„Морамо признати да је то веома тежак задатак, одговара Кирил Василев, главни кустос галерије. - Лако је створити слику, користећи богату палету боја, али је веома тешко урадити слику на којој је доминантна боја бела. То заиста захтева изузетно фину осетљивост за нијансе, јер увек постоји опасност да испадне досадно дело. Важно је створити осећај динамике и разноврсности, не пролазећи кроз читав спектар боја. Ово је задатак сликара који користи белу боју. Наравно, у овом случају су у питању углавном зимски пејзажи. Приказали смо радове ликовних уметника с краја ХIХ и почетка ХХ века до 80-тих година прошлог столећа. На изложби се налазе дела неких од великих мајстора кичице као што су Јарослав Вешин, Јосиф Питер, Васил Стоилов, Никола Петров, Златју Бојаџијев. Аутори слика најновијег датума су Димитар Хинков и Милко Бошков.“

Према Кирилу Василеву, за разлику од разноврсности елемената и богатства боја у пејзажима из других годишњих доба, за зимски пејзаж је карактеристична извесна синтеза облика, брисање граница између њих. То омогућава сликарима да постигну много већу условност у стварању мотива.

„Контраст белог и црног је контраст зиме коју перципирамо белом и црном бојом, рекао је Кирил Василев. - У оквиру ових граница, у игри ове две боје уметник мора да прикаже сву разноликост нијанси. Наравно, сликање зимског пејзажа није само формални задатак, већ је за њега везана и одређена емоционална реакција на природу, сезону, боју, односно на све оно што изазивају залеђена шума, оголело дрво, призор планинског врха, усамљене фигуре итд. Дакле, овај процес је колико истраживање облика, толико и покушај да се кроз пејзаж изразе различита емотивна стања.“

Уосталом, у историји наше уметности није велик број стваралаца који имају наглашено интересовање за зиму или воле да сликају белом бојом. Омиљене сезоне наших ликовних уметника су пролеће и посебно јесен која нам дарује неодољиву експлозију боја. „Бугарски сликари воле топле, јарке боје, каже Кирил Василев. – Заиста је мало оних попут Асена Белковског који има целу серију зимских пејзажа, и Атанаса Михова. Занемарив је број уметника које инспиришу зимски амбијент и белина зиме.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Венета Павлова