Премијер Бојко Борисов је испалио неколико "узастопних рафала" на јавне набавке и тиме је у недељи која је на измаку подсетио Бугаре да он доноси одлуке, именује, разрешава и то понекад само у усменом облику.

У понедељак је он изненада наредио обустављање јавне набавке за изградњу 60 километара ауто-пута „Хемус” у вредности од скоро пола милијарде евра. У ствари, поступак је спроведен, али победиле су компаније о којима се причало да су повезане са контроверзним предузетником и народним послаником из Покрета за права и слободе Дељаном Пеевским и директором компаније „Лукојл-Бугарска” Валентином Златевим. Међутим, уговор није потписан јер су две стране компаније – турска „Ташјани” и италијанска „Серенисима Коструциони” уложиле жалбе. На почетку је Борисов као образложење навео недостатак новца и одсуство могућности за обезбеђивање финансијских средстава у оквиру европских програма. Између осталог, одавно се знало да неће бити европског новца, пошто ауто-пут није део паневропског коридора. Затим, премијер није сакрио да је забринут јер „колају гласине” да су компаније-извођачи власништво Пеевског и Златевог, као и да жели да све везано за јавну набавку буде транспарентно и у складу са законом. На крају је постало јасно да је новац нађен и да ће бити расписана нова јавна набавка.

Следећи рафал испаљен је на јавну набавку, опет у вредности од више стотина милиона евра, за издавање нових личних карата и пасоша. Због сумњи у транспарентност поступка и у вештачко подизање цена и она је обустављена, а Борисов је донео одлуку да нове личне исправе штампају "државне структуре" "да би дошло јефтиније".

И за крај – бар за ову недељу, уследила је обустава још неколико набавки за изградњу шумских путева и позива за извођење јавних радова на територији Варне и Бургаса.

Оставимо на страну питање да ли је у реду да премијер једне демократске државе ЕУ по свом нахођењу обуставља покренуте или већ окончане јавне набавке. Шта ли ова акција значи? Постоји неколико могућности. Прва је да је премијера Борисова ухватио синдром звани „Пеевски”. Током састанка са нашим сународницима одржаног пре пар дана у Лондону постављено му је питање да ли можда када се погледа у огледало не види Пеевског. У исто време турски медији тврде да је контроверзни посланик повезан са кријумчарењем цигарета између Бугарске и Турске и да је он непожељна особа у овој нама суседној земљи. Паралелно с тим Брисел је обелоданио да уколико румунске власти испуне очекивања Европске комисије, за Румунију ће тзв. механизам за сарадњу и верификацију у области правосуђа и унутрашњих послова бити укинут, док ће Бугарска можда једина од 28 чланица Уније остати под мониторингом. Чак су неки софијски листови објавили гласину да је наводно Европска комисија позвала нашег председника владе да не слива новац у економске групације, јер је у противном могуће обустављање исплате новца из европских фондова Бугарској. А од тога Борисов бежи ко ђаво од тамјана.

Дакле, једна од верзија би могла бити да је премијер, пристојности ради, одлучио да се по нека јавна набавка заиста спроведе у условима пуне транспарентности.

Могућа је и друга верзија – да је у питању нека значајна промена унутар домаће клептократије и да је потребно преусмеравање јавног ресурса ка другим тајкунским круговима. Хипотеза има на претек. Али је акција у вези са јавним набавкама потврдила јавну тајну да када је у плану трошење великог новца јавних набавки, премијер Бојко Борисов увек има последњу реч. Смем тврдити да је и ова акција била само бацање прашине у очи бугарским пореским платишама.

Превод: Албена Џерманова