Недавно је Бугарска народна банка (БНБ) снизила референтну каматну стопу на 0%. То неће имати битне ефекте на камате кредита комерцијалних банака. БНБ је једноставно усагласила своју политику са оном Европске централне банке (ЕЦБ), изјавио је за Радио Бугарска економски експерт Лачезар Богданов из консултантске куће Индустри Воч. Бугарска се налази у зони слободног промета капитала што значи да финансијске институције могу да лако премештају новац са једног места на друго. Очито модел код којег ЕЦБ држи каматне  стопе на рекордно ниском нивоу (она је заправо увела негативне каматне стопе) није могуће да буде стабилан, ако остале банке примају депозите по позитивним стопама. То би довело до спекулативног кретања капитала у циљу искоришћавања разлике у нивоу каматних стопа, тврди Богданов. По његовим речима хипотекарни кредити су једина област у којој се задњих година запажа какво-такво оживљавање. У сваком случају банке неће битно променити своју политику пре но што заврши анализа структуре и квалитета њихове активе у другом полугођу 2016. Мора се дати процена финансијског стања банака и тек онда оне ће планирати даљу кредитну политику, изјавио је Богданов и додао:

„Каматне стопе на хипотекарне кредите додељене последњих месеци су ниске. Код нових кредита оне су трајно опале испод 5%. За Бугарску то је веома низак ниво. Између осталог, бугарска влада плаћа камате од око 2,5% -3% на дугорочне обвезнице које је емитовала. Чим влада позајмљује новац по таквим каматама није могуће мислити да ће обичном грађанину, који може изгубити посао или једноставно може поступити као неуредни дужник, неко понудити ниже каматне стопе од оних које плаћа влада. Бугарска у сваком случају није упоредива са Немачком, Холандијом или Јапаном, па ће и у наредним годинама плаћати већу премију тржишног ризика.“

Да ли ће Бугари остати конзервативни у доношењу финансијских решења и држати новац у банци под готово нулту камату или ће све више људи посегнути за ризичнијом, али истовремено каматоносном активом каква могу бити деонице или узајамни фондови?

„Проблем тржишта у Бугарској је у недостатку поверења. Они који нуде такве финансијске инструменте за сада нису успоставили односе поверења са клијентима који би им гарантовали проширивање пословања. С друге стране грађани немају довољна искуства у купо-продаји хартија од вредности, па зато се занемарив број Бугара одлучује да се лиши сигурности банковног депозита. И то се неће ускоро променити, јер је нестручњацима тешко стећи финансијску културу. Она се формира у току једне генерације, па и више.“

Да ли је могуће да веће стопе запошљавања и економско оживљавање доведу до повећања потрошње и подизања штедње са депозита?

„Потрошња се мења споријим темпом. Зависи и какву потрошњу имамо у виду. Куповина стана или намештаја рецимо много више зависи од фазе привредног циклуса. Када је он у успону и када су стопе незапослености ниске, може се очекивати промена у позитивном правцу. Док куповина потрошне робе за краткотрајну употребу не води до неких битних промена без обзира на целокупну економску ситуацију.“

Куда ће отићи огромни ресурс од преко 20 милијарди евра, ако и бугарске банке уведу негативне камате на депозите? 

„Мислим да се ствара вештачка драма. И сада има доста банковних рачуна који не само што нису каматоносни, него се и плаћа накнада за њихово одржавање. Многи грађани су закупили сеф у некој банци што значи да плаћају за ту услугу. Практично то представља негативан принос зато што грађани плаћају банкама чување новца. Према томе мало је вероватно да ће они који су конзервативнији и желе да сачувају уштеђевину потражити неку другу варијанту, а и немају је где наћи, јер је читава зона евра ушла у замку негативних каматних стопа.“

Превела: Ана Андрејева