„Кризе у Европи из последњих година јасно указују на неопходност постојања партија које се не поводе за популизмом и национализмом. Треба да пазимо на своје егоистичке жеље.“ То је изјавио бугарски премијер Бојко Борисов свега дан након инфарктног самита Европске уније посвећеног два судбинска за будућност Уније питања – избегличка криза и улога Велике Британије у ЕУ. Свакако да ће се ове теме разматрати и у будуће, а у својеврсну расправу о њима претворила се и јучерашња конференција немачке политичке фондације „Конрад Аденауер“ у Софији.
Последњих година спољнополитички развој се карактерише изванредном динамиком која је снажно утицала и на политику Европске уније. Криза на Криму и у Украјини, као и конфликт у Сирији и људска трагедија коју је он проузроковао, у довољној су мери речити. Та динамика има своју рефлексију и у политици Бугарске.
„Ми смо погрешно ставили знак једнакости између илегалне имиграције и легалног преласка границе, сматра бугарски премијер. Ја сам убеђен да ће на следећем самиту бити одобрен мој предлог затворити све границе Европске уније, како би избеглички ток пролазио само кроз званичне граничне прелазе. Затварамо све границе, остављамо граничне прелазе и избеглице контролисано се одводе тамо, где постоје услови за њихово збрињавање.“
Избегличка криза која је задесила Централну и Северну Европу већ годинама је проблем за земље на спољној граници Европске уније – Италију, Грчку и Бугарску. Ситуација се мења неочекиваном брзином. Догађаји нас стално подсећају да глобализација нам даје невероватне могућности, али носи и све реалније ризике. По речима бугарског министра спољних послова Данијела Митова, оно што је донедавно личило на далеку претњу, данас је чињеница на нашим границама, у нашим друштвима и у самом срцу Европе.
„На Блиском Истоку и у Северној Африци смо сведоци политичке, економске и социјалне нестабилности која ће потрајати бар деценију, коментарисао је Митов. Терористичке претње су очигледне за све и траже од нас да будемо одлучнији. На Североистоку смо постали сведоци грубог кршења територијалне целине суверене државе, што доводи у сумњу принципе европског реда и безбедности. Многе наше заједничке политике тек ће се развијати и ми смо чврсто убеђени да једино дугорочна и систематска решења ће омогућити трајну стабилизацију и развој нашег континента. Због тога су нам у оквиру Европске уније и НАТО потребне још већа интеграција и солидарност“, изјавио је министар Митов.
Ову је тезу подржао и немачки амбасадор у Бугарској, Детлеф Лингеман. „Треба да покажемо Европљанима да Европска унија није само заједничко тржиште, а заједница подељених вредности“, изјавио је дипломата и подвукао важну улогу Бугарске у региону као фактор стабилности и активног партнера у Европској унији. Међутим, Лингеман је бугарској влади упутио и критичне препоруке:
„Трајна стабилност тражи и реформе и ми верујемо да је Бугарска кренула исправним путем. Последњи мониторинг извештај Европске комисије јасно захтева од Бугарске да одлучније настави са већ започетим реформама. Оне не само што стварају нове могућности за потенцијалне стране инвеститоре, него би и Бугарску направиле привлачнијом за све младе и добро образоване Бугаре који данас живе и раде у иностранству.“
Премијер Борисов није мимоишао и критике и савете Брисела у склопу Механизма контроле и верификације. Као резултат последњег извештаја о напретку Бугарске у борби против корупције очекујемо стручњаке из Немачке, Велике Британије и Холандије који раде заједно са бугарским тужилаштвом.
„Сада је изузетно важно да усвојимо законе о судском систему, у том броју и Закон о спречавању корупције на бази којег ће бити створен Биро борбе против корупције, који ће играти улогу другог тужилаштва. Последњих недеља ми смо постали свесни да за Бугарску не постоји пут компромиса. За годину дана захваљујући правој борби против шверца у државни буџет су ушле преко 2 милијарде и 850 милиона лева. Обустављене су јавне набавке вредне преко једне милијарде и 700 милиона лева. Свакако да ће реакција против владе бити оштра и да поједини кругови траже начине обуставити тај курс. Али је тај исти курс наишао на изванредну подршку Брисела и тачније председника Европске комисије“, рекао је још Бојко Борисов.
Превод: Александра Ливен
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног..