Почетком ове недеље у Бриселу је одржана прва рунда ценкања са Турском око превазилажења мигрантске кризе. Власти у Софији су резултате преговора оцениле као умерено оптимистичне. Одмах након самита, премијер Бојко Борисов је изјавио да су преговори ЕУ са Турском „веома тешки, али охрабрујући“ и још једном потврдио свој став да треба затворити све спољне границе ЕУ, односно да се државне границе прелазе само на граничним прелазима. „Сматрам да са данашњим даном можемо бити мирни, али у исто време морамо бити и веома опрезни“, рекао је још премијер и додао да је затражио средства од Брисела за јачање заштите бугарских граница.  

У истом духу била је и изјава министра спољних послова Данијела Митова који је додао да је Бугарска договорила са Турском и Грчком систем раног упозоравања у случају опасности од прилива великог броја избеглица на границе наше земље. Са своје стране је министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова уверила да се предузимају све мере и да се ради на јачању ресурса и организационе спремности за сузбијање покушаја илегалног и организованог уласка миграната.

Као демонстрација уверености у поузданост обезбеђења граница, ове недеље је одржана заједничка вежба припадника граничне полиције и Војске Бугарске. Министар одбране Николај Ненчев оценио ју је као успешну и енергично рекао да је координација заједничких активности Оружаних снага и Министарства унутрашњих послова на веома високом нивоу и да ће у случају потребе бити изграђена ограда и на граници са Грчком. Оставимо по страни да ли се након неколико сати заједничке вежбе заиста може тврдити да је координација између војске и полиције на веома високом нивоу, али говорити о подизању ограде према Грчкој која је чланица не само ЕУ, него и Шенгена јесте, благо речено, претерано.

Ове изјаве и акције дефинитивно значе да званична Софија збија редове,  упркос уверавањима да је све везано за мигрантску кризу под контролом и да ће договор о затварању „балканске руте“ кроз Грчку, Македонију, Србију и надаље, постигнут на самиту ЕУ-Турска спречити даљи неконтролисани прилив избеглица према централној и западној Европи. Очигледно постоје знаци да упркос затварању „балканске руте“ или управо због тога, поново може доћи до усмеравања токова миграната према Бугарској. Вођа групе либерала (ALDE) у Европском парламенту Ги Верхофстат који је ценкање са Анкаром назвао предајом „кључева капије Европе Турској, наследницима Отоманског царства, султану Ердогану“, изразио је уверење да се затварањем „балканске руте“ припрема терен за обнављање мигрантских рута ка италијанском острву Лампедуса, Малти, Бугарској и Албанији.

Дакле, у ком правцу ће кренути мигранти? Куда ће их повести кријумчари? То ћемо вероватно сазнати након друге рунде ценкања између ЕУ и Турске која је заказана за 17. и 18. март. У првој рунди Анкара је поставила три услова који личе на уцену: удвостручење средстава са три на шест милијарди евра које ће ЕУ доделити Турској да би мигранте држала под контролом; увођење безвизног режима за турске држављане који путују у Европску унију; убрзање преговора о чланству Турске у ЕУ. Ако ови захтеви буду прихваћени у садашњем виду, то би значило да је Брисел пао на колена.

Анкара тврди да у камповима на њеној територији има више од два милиона избеглица из Сирије. Нико не може да провери да ли их је стварно толико. Међутим, ако ЕУ не постигне споразум са Анкаром и Турска почне да избеглице довози аутобусима на границу са Бугарском као што је већ запретила, тешко је рећи колико се дуго ограде, опрема, полиција и војска могу одупрети мигрантском таласу.

Превела: Марина Бекријева