Пре четири дана, у петак постигнута је нагодба. Брисел и Анкара су се договорили о покретању трговине мигрантима. Бугарска је, као земља чланица ЕУ, укључена у ту шему. Посматрачи су ово ценкање оценили као цинично и вероватно нису далеко од истине. Али једна ствар је сигурна - после 18. марта Европска унија више није иста.

Какав је договор постигнут између председника Европског савета Доналда Туска и турског премијера Ахмета Давутоглуа? Као прво, рачунато од 20. марта, Грчка ће моћи да враћа у Турску илегалне мигранте који стижу на њена острва. Према споразуму, ЕУ ће прихватити сваку легалну сиријску избеглицу за сваког мигранта без докумената који ће бити враћен Турској, по принципу један за један, при чему ће њихов максималан број износити 72.000. Избеглице ће бити распоређене међу земљама чланицама ЕУ. Други елемент споразума је да ће ЕУ исплатити Турској 3 милијарде евра, формално за збрињавање избеглица смештених у камповима на турској територији. ЕУ се обавезала да, када тај новац буде потрошен, до краја 2018. године припреми исплату још 3 милијарде евра. Као треће, у априлу ће бити отворено 33. преговарачко поглавље у приступним преговорима Турске са ЕУ које се односи на буџет, а крајем јуна турски држављани ће већ имати могућност да путују у ЕУ без виза.

Анкара врло добро зна да је због своје садашње унутрашње политике све даље од критеријума за чланство у ЕУ. Отварање преговарачког поглавља не значи ништа. Анкара такође врло добро зна да како би дошло до укидања виза за турске држављане, мора да покрије још 35 критеријума, што захтева много времена и добру вољу. С друге стране, враћање илегалних миграната са грчких острва у Турску није проблем. Помоћу личног документа издатог за свега неколико сати, сваки илегалац може постати легални мигрант и да буде званично послат у ЕУ.

Дакле, показало се да је у питању пре свега новац. Анкара је постигла свој циљ - она ће добити 6 милијарди евра од европских пореских обвезника да би збринула 2,7 милиона избеглица смештених у камповима на турској територији. Међутим, Брисел се не сме заваравати да ће се све завршити на ових шест милијарди. Ови кампови су већ постали „средство за производњу“. „Роба“ коју они производе, односно опасност да мигранти могу бити пуштени у западну Европу, ипак ће морати да се пласира и убудуће.

У другој рунди преговора ЕУ са Турском у Бриселу, Бугарску је представио премијер Бојко Борисов. Након прве рунде одржане 7. марта, он је упутио писмо Бриселу у којем је инсистирао да се Турској враћају илегални мигранти не само са грчких острва, већ и са границе Бугарске са Турском. Овај захтев практично није укључен у споразум. Ипак, договорено је да Анкара не дозволи отварање нових мигрантских рута према Бугарској. Након што су Туск и Давутоглу постигли договор, премијер Борисов је изашао са састанка и није дао изјаве новинарима.

За сада је новчани допринос Бугарске у „трговини“ мигрантима скроман у поређењу са милијардама евра. Износ квоте за нашу земљу је 5,9 милиона евра, али према прогнозама, ова сума ће се у наредних годину-две дана утростручити. Такође према утврђеним квотама за релокацију, Бугарска ће од договореног броја избеглица, њих 72.000, примити 1.200. Поводом обећања Турске да не пушта мигранте према Бугарској, званична Софија је поново изјавила да припадници војске и граничне полиције остају на граници, јер, као што је и сам премијер Борисов рекао, процеси тамо су неконтролисани.

Након 18. марта 2016. године ЕУ је постала крхкија и рањивија. Она је одустала од својих вредности ствараних годинама. Брисел је био морални путоказ, али данас тргује у храму, укључујући и са онима који газе елементарна људска права у својој земљи.

Превела: Марина Бекријева