Европа се боји избеглица. И тај страх подгревају медији зато што комплексни проблем избегличког таласа из арапског света према Европи они повезују са темом о исламском тероризму. Иако су атентати у Паризу и Бриселу дело западноевропских грађана, рођених и одгојених у Старој Европи, мало ко између Европљана не поставља интуитивно знак једнакости између религије и терора. Управо тај интуитивни страх искоришћавају медији. Болна истина је да су избегличка криза и самоубилачки атентати кристално јасно показали колико је у ствари Унија која себе назива Европском крхка. Проблем који изазивају тих преко милион избеглица указује на подељеност 28 држава-чланица Уније. Поверење Европљана у политичке институције на националном и наднационалном нивоу снажно је пољуљано. Маргинализоване мањине у гетоима постале су рак рана великим европским градовима, за коју је Европа дуго година затварала очи у наивној нади ће је залечити панацеја названа "демократија". Уосталом то је иста она панацеја коју је Запад покушао да употреби у арапском свету прозвавши је "арапским пролећем".Требало би да поучени историјом зазиремо од примене готових друштвених модела у заједницама које нису дорасле новим идејама и да знамо да њихово наметање тамо где људи нису припремљени да их прихвате, води једино до неуспеха. И док нам је несигурност коју генеришу Блиски Исток и Северна Африка доскора изгледала некако апстрактна, зато што је била присутна мал те не једино у емисијама вести, сада ју је талас миграната после избијања грађанског рата у Сирији пренео у наше градове.

Бугарска, за сада, остаје по страни од рута избеглица које хрле у западну Европу у потрази за бољим животом. Упркос томе статистички подаци су згражавајући: Државна агенција за избеглице извештава да је прошле године за 87% повећан број захтева за стицање избегличког статуса у односу на 2014. годину. Њихов број је у 2015. износио 20 165, док је годину дана раније био 10 805. На позадини више од милиона избеглица примљених у Немачкој, то можда изгледа мало. Забрињавају очекивања експерата за безбедност како домаћих, тако и западноевропских, који тврде да се Бугарска претвара у најважнији транзитни центар избеглица. Према анонимним изворима из служби безбедности мигранте према нашој земљи усмерава добро организована и структурирана кријумчарска мрежа. Исти извори цитирају турске власти, које званично јављају о постојању 500 утврђених и регистрованих, организованих кријумчара који делују и на бугарској територији.

Ове недеље бугарски парламент је ратификовао споразум између Турске и ЕУ о регулисању избегличке кризе. „Категорично изјављујем да је бугарски национални интерес заштићен“ – рекла је са парламентарне говорнице вицепремијер за координацију европских политика Меглена Кунева. По њеним речима овај споразум не регулише питања укидања виза за турске грађане приликом путовања у ЕУ нити тангира питања напретка на преговорима о чланству Турске у Унији. Али свима је добро познато да је управо то главни залог зато што Турска држи кључ решавања кризе. Европа не би могла да се снађе са преко два милиона избеглица који су тренутно смештени на територију суседне нам Турске. Њихов пут сасвим логично би прошао кроз Бугарску. Ми смо иначе неједном наглашавали каква је то геополитичка предност што се налазимо на раскршћу између Истока и Запада. Живимо на интересантном месту, у интересантним временима, а то медијима вероватно изгледа као добра комбинација. Она уједно представља и проклетство зато што нити бугарски, нити европски медији могу да прескоче своју сенку. Имиџ који угледне западноевропске телевизије и штампана издања граде Бугарској и даље се уклапа у старе клишее о земљи у којој харају корупција и криминал. Тај имиџ данас се "надграђује" површном информацијом о Бугарима за које се тврди да су ратоборно расположени према избеглицама, да протестују против њиховог смештања у малим градовима недалеко од граница земље, чак их понекад јуре пушком. Бугарска се ставља у једну исту раван са непријатељски расположеним источним Европљанима, какви су Пољаци, Мађари или Чеси чије су владе одбиле да прихвате мигранте који нису хришћанске вера. Домаћи медији и даље лутају између нежеље Бугара да коегзистирају са социјално слабим дошљацима и политички коректног језика наше политичке елите, не покушавајући да потраже узроке те одбојности, нити да уђу у улогу медијатора.

Превела: Ана Андрејева