Терористички напади у срцу Европе ставили су на пробу вредности ЕУ у сфери демократије, правног реда и толеранције. Европљани су забринути за своју безбедност и све чешће подржавају националистичке и популистичке формације. У одговор на ову забрињавајућу тенденцију, Унија израђује Глобалну стратегију заједничке спољне политике и политике безбедности која треба да буде одобрена на предстојећем самиту у јуну.
„Да би био успешан, тај документ не треба да буде производ бриселске бирократије. Због тога приређујемо укупно 14 дискусија у државама ЕУ“, изјавио је у понедељак Антонио Мисироли, директор Института за безбедносне студије Европске уније, приликом отварања дискусионог форума у Софији. По њему Европљани треба да издвоје више средстава за одбрану и то питање постаје све актуелније последњих месеци. „Борба против тероризма и успостављање сајбер безбедности су теме са којима се можемо снаћи само заједно. Томе треба да додамо и теме о миграцији и обезбеђењу граница“, подвукао је Мисироли и додао:
„Сви ти догађаји у некој мери утичу на израду нове глобалне стратегије која тежи да успостави комплексни баланс и да одговори потреби за стратегијом која би била корисна бар 3-4 године. Та стратегија треба да води Европску унију. Међутим, она треба да буде и актуелна, да одговара изазовима данашњице и да води и грађане. То је по мени главни изазов са којим су суочени аутори нове безбедносне стратегије Европске уније.“
Безбедност постаје главна тема када је угрожена. У току подужег историјског периода Европа није била суочена са питањем о безбедности, тако да ни потреба за израдом стратегије није била на дневном реду. У годинама Хладног рата Европа је била део дуалистичког модела са јасним границама и њена је безбедност била гарантована нуклеарним кишобраном САД.
„Тај модел је био избалансиран“, подвлачи социолог Огњан Минчев са Института за регионална и међународна истраживања у Софији.
„Деценије мирне коегзистенције и мањка изазова по безбедност су васпитале низ генерација у духу мира, пацифизма и непостојања било какве неопходности размишљати о безбедности, јер је она била датост. Данас Европа је унија националних држава која у важним политичким и стратешким аспектима није изградила своје јединство. Знатан део европских интереса се формира и брани на националном нивоу. Управо због тога је веома тешко изградити заједнички политички и стратешки интерес.“
Према проф. Динку Динкову са Катедре за међународне односе Универзитета за националну и светску привреду, Европска унија има акутну потребу за преиспитивањем реалности данашњег света.
„Ако игнорише те реалности, Европска унија може да створи још један бесмислени документ“, сматра проф. Динков. И наставља:
„Снагом Уговора из Мастрихта Европска унија је политичка, економска, монетарна, ма каква унија, али не и безбедносна. Пре него што ћемо разрадити нову глобалну стратегију за идућих 10-15 година, ми треба да размислимо шта се дешава у Европској унији. Оци оснивачи су оцртали један оквир, а данашње генерације смо спремне да лаке руке ставимо крст на њихове идеје о својеврсном негирању националне државе. То је највеличанственија европска идеја, али је она Европи донела и много зла и катаклизама. Не смем да изустим то гласно, посебно сада, када се у Европској унији „вихоре“ свакојаки национални егоизми.“
Према бугарским аналитичарима Европа је суочена са преиспитивањем политичких категорија „лево“ и „десно“. Увек када постоји опасност по безбедност препород доживљавају конзервативци и националисти. Али је претња по уједињену Европу у чињеници да њихово место у политичкој дебати данас заузимају бесни популисти. Изградњом зидова и затварањем националних држава они, међутим, нападају последице, а не узроке повећане несигурности у Европи.
Превод: Александра Ливен
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..