Као што се могло видети из првих публикација код нас о афери „Панамски папири,“ за сада је око 150 физичких лица и 50 фирми из Бугарске регистровано у офшор зони на Бахамама, Сејшелима, Антилима, Панами, Нијуеу и Британским девичанским острвима. То су показали подаци Међународног конзорцијума истраживачких новинара који више од годину дана спроводи истрагу током које је наишао на „вруће трагове“ људи и компанија из целог света, који су основали офшор компаније у обећаном пореском рају.

Лист „24 часа,“ једини који има привилегије приступа скандалозном досијеу, пожурио је да у свом наслову објасни да нема бугарских политичара међу власницима офшор компанија. Не бих рекао да је ово нека вест. Реч је о предузетницима, правницима, ликвидационим управницима и др. Јавна тајна је да нису сви бугарски политичари „чисти као суза.“ А и Европска комисија већ годинама тврди у својим извештајима да корупција узима маха на високим нивоима власти у Бугарској и нико не покушава да јој стане на пут. Дакле, имамо три хипотезе: можда бугарски корумпирани политичари држе новац од мита у теглама укопаним у баште викендица; или напросто имају своје марионете у офшор зонама што им гарантује да њихова имена никад неће бити објављена; или можда чувају капитал у сефовима швајцарских банака. Национална агенција за приходе је објавила да ће тражити информације о бугарским фирмама и лицима на списку Панамских папира на основу чега ће покренути провере.

И шта ако је тако?

Оставимо по страни питање зашто је заправо Национална агенција за приходе одлучила да се позабави овим случајем, посебно ако се има у виду да у већини земаља умешаних у аферу Панамских папира саме владе и специјалне службе покрећу истрагу о власницима офшор компанија. Али подсетимо се неких скандала у које је била умешана и Бугарска. 2010. године је Национална агенција за приходе тражила да јој Берлин предочи информације о банковним депозитима Бугара у Швајцарској и Лихтенштајну након што је Немачка пореска служба платила два и по милиона евра како би добила дискове са подацима о скривеним депозитима швајцарских банака. Берлин је брзо реаговао и „бесплатно“ доставио Агенцији информације о Бугарима, који су, испоставља се, имали депозите укупне вредности 200 милиона евра. Супротно свим очекивањима, након што је добила информације од Берлина, Софија није подигла вео са овог случаја, већ га је заташкала. И данас нико не зна ко су ти људи и да ли су уредно плаћали порезе у Бугарској. У аферу „Свисликс“ која је 2015. године уздрмала свету столицу био је умешан и Бугарин који је имао 264 милиона америчких долара у швајцарској подружници британске банке HSBC. Друга 73 бугарска држављана су у неколико година провукла по пет милиона долара свако од њих у швајцарском делу банке HSBC. Информације о тим Бугарима достављене су Националној агенцији за приходе и Тужилаштву, али као што се десило и са претходним случајем, о томе историја и дан-данас ћути. По бугарском законодавству, пословање у офшор зонама није кривично дело. Али упркос томе подстиче сумње да се на овај начин избегава плаћање пореза или се крије капитал стечен на незаконит начин, који вишеструко премашује званично пријављене приходе. Али изгледа да је Националној агенцији за приходе, Тужилаштву и Државној агенцији за националну безбедност више стало до тога да се држе слова закона. Тако да ће и афера „Панама“ вероватно проћи без озбиљних последица по Бугарску. Бугарски власници офшор компанија ће и даље живети у луксузу и комфору. Као што је истакао лист „Сега,“ „растућа глобална нетолеранција према корумпираним елитама ствара добре услове за опоравак многих земаља, међу којима и Бугарска. Она је са свих страна ојачала своје бедеме како би се заштитила од ветра промене, али изгледа да ветрови не заобилазе ни острва попут ње.“ Надамо се да ће тако и бити.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова