Последњих година због низа демографских и социјалних фактора у Бугарској долази до запостављања и смањења броја воћњака са сортама које су традиционално гајене у прошлости. Товодисмањењу разноврсности сорти и губитку значајних и вредних воћних врста. Овог месеца ће се одржати кампања „Кулинарске тајне природе 3“, која је део иницијативе за очување старих, аутохтоних врста и сорти воћа наших простора. Кампања има за циљ ревитализацију домаћих сорти јабука петровача, бухавица и ајванија које се налазе на листи угрожених сорти Министарства пољопривреде и хране, као и других воћних врста. Иницијатори кампање су Светски фонд за природу (WWF), клуб „Пријатељи парка природе „Врачански део Старе планине“ и ланац угоститељских објеката који ће нудити јела спремљена по традиционалним рецептима са подручја овог природног парка. Тако ће бити прикупљена средства за реализацију циљева кампање. Више појединости сазнајемо из разговора са Рајном Поповом из WWF:
„Када купујемо јабуке, ретко нам пада на памет да питамо каквог су порекла и одакле су дошле. У најчешћем случају оне нису домаће производње. Домаће сорте које познајемо углавном се гаје на селу у двориштима наших бака и дека. У продавницама се не могу наћи. Зато смо одлучили да покренемо ту иницијативу кроз коју желимо да скренемо пажњу управо на овај проблем. Наш циљ је очување биодиверзитета, јер када ове сорте јабука се више не би гајиле у сеоским двориштима, што ће се неминовно једног дана догодити, оне ће заувек нестати. Хоћемо и даље да их промовишемо и свако од нас може да допринесе томе. Није обавезно бити пољопривредни произвођач да бисте подигли воћњак. Такве самоиницијативе су свакако вредне похвале, али чак ако засадите само неколико садница угрожених воћних сорти у свом дворишту или испред зграде у којој станујете, можете допринети очувању биодиверезитета.“
У циљу очувања угрожених домаћих сорти и аутентичног бугарског укуса, на подручју парка природе „Врачански део Старе планине“ биће изграђен воћњак који ће представљати демонстрациони центар. Он ће, између осталог, помоћи подизању свести грађана. Воћњак ће за сада одржавати волонтери.
Из WWF-а се надају да он једног дана може постати генетска банка. Међутим, зашто је важно јести домаће сорте воћа?
„Сорте гајене у истим климатским условима у којима живимо су најздравије и најпогодније за наш организам и имуни систем, каже Рајна Попова. – Дакле, конзумација локалних производа је од значаја не само за пружање подршке домаћим произвођачима, већ и за нас саме. Нама је у циљу да преко иницијативе за очување традиционалних воћних врста допремо до што више људи. Потрошачи су ти који диктирају правила. У већим насељима почела је да се развија свест да квалитет није везан за спољашњи изглед производа. Морамо тражити квалитет и бити спремни да платимо за њега. Не желимо да су наше јабуке као насликане – једнаког изгледа, велике и црвене.“
Истог мишљења је и наставник Георги Иванов који се, поред педагошког рада, бави и воћарством, а тај посао је наследио од својих родитеља. Он гаји традиционалне и мање познате сорте јабука и трешања у селу Драговиштица, Ћустендилска област. Георги Иванов каже да се бугарски воћари суочавају са великим тешкоћама.
„Последњих година људе не занима квалитет укуса. Клијенти траже трешње крупног плода, величине најмање 25 мм, па чак користе шаблон за мерење пречника. Традиционална ћустендилска трешња која је изузетно укусна, више нема толику прођу колику је имала раније. Требало је, рецимо, да се отвори фабрика конзерви која би откупљивала и прерађивала воће. Нема никаквог развоја и све је као и обично. На пример, прошле године овдашњи мештани су сакупили по 1-1,5 тона трешања, а у то време откупне станице за воће су затворене. Трешње су остале у гаражама произвођача и тако су се за два дана поквариле. Другим речима, однос према нама је веома подругљив. Мислим да је решење у спровођењу боље промоције наших производа. Требало би да постоји конкуренција, а не само један купац воћа. Не можемо бити конкурентни суседним земљама, јер су тамо воћне сорте ранијег времена зрења и субвенције су много веће“, рекао је у закључку Георги Иванов.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: wwf.bg, Луиза ЛазароваРадио Бугарска данас слави свој 89. рођендан! Током свих ових година, наш вишејезични медиј није био само извор поузданих информација, већ је успоставио нераскидиву везу са слушаоцима широм света. Данас Радио Бугарска нуди богат и разнолик..
Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да потиче из колоније црних лешинара у Националном парку „Дадија“ у Грчкој. Радосну вест о новом пару у..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири организације у Бугарској позвале су грађане да 13. јануара не купују у великим трговинским ланцима због..
За Бугаре је 1. март је одвајкада посебан дан. Некада се тај дан дочекивао уз пуно традиционалних обреда и обичаја. Неки од њих су и данас живи, а..
Талентовани млади уметник Недислав Пеев, са дијагнозом 90% аутизма, од данас има своју сопствену галерију у Добричу. Захваљујући непрестаној борби..
Кукерски празник који се у Широкој Лаци одржава прве недеље марта обележава крај зиме и почетак пролећа. Тог дана, уз звуке звона и клепетуша, изводи се..