У првом кварталу 2016. године тржиште некретнина је било веома активно, посебно у највећем граду Бугарске – Софији. Услед снажног активирања локалних купаца – младих породица и људи који желе да новац уложе у некретнину у циљу изнајмљивања, тамо је забележен јасан раст продаје некретнина, изјавила је за наш радио оперативни директор друштва за некретнине Bulgarian Properties, Полина Стојкова. Може се рећи да је стање на тржишту веома добро, а дугоочекивани опоравак сектора је већ чињеница, рекла је Полина Стојкова и додала:

„У првом кварталу ове године у Софији је забележен раст цена од 8% на годишњој бази. За нашу земљу у 2016. години предвиђа се раст од 4% до 7%, а за Софију од око 8%.  Наравно, поскупљење некретнина не би требало да плаши људе јер цене крећу са ниске базе. До прошле године оне су биле на нивоу од 2005. године, тако да је умерени раст цена некретнина сасвим нормална ствар. Нешто другачија је ситуација код некретнина за одмор, али ипак морамо навести да је завршена занимљива и снажна сезона некретнина у скијашким центрима код нас. И мада време није било баш повољно, успели смо да закључимо велики број уговора о купопродаји некретнина у великим скијашким центрима. На нашем приморју се запажа делимично и постепено враћање интересовања руских купаца. Лично ја не очекујем значајну промену цена у односу на оне из последњих годину-две дана јер је понуда велика, док је потражња нагло опала након повлачења руских инвеститора. Морамо бити стрпљиви, сачекати да прође неко време да би се тржиште уравнотежило. Тако да је сада прави тренутак за куповину некретнине на нашем Приморју. Тренутно има веома добрих понуда, а цене студија се крећу од 10.000 евра“.

Да ли грађевински сектор успева да задовољи повећану потражњу?

“Изградња је релативно спор процес. Од планирања па све до финализације радова прође више времена. Дуго година после кризе сектор грађевинарства је бележио континуирани пад. Међутим, прошле године је у Софији забележен раст новоградње од преко 50%. Тако да запослени у сектору грађевинарства покушавају да задовоље повећану тражњу, а поред тога примећује се и интересовање за куповину неизграђених објеката. “.

Зашто се све више људи опредељује за куповину неизграђеног стана?

„Неколико је разлога за то. Као прво, понуда новоградње није довољна, због чега су понекад људи који желе да купе новоизграђени стан приморани да уговор о купопродаји закључе још пре његове изградње. То се посебно односи на неке регионе. Као друго – чак и у време кризе у сектору грађевинарства су пословали, а и сада послују, стабилни предузетници и инвеститори. Другим речима, већ имамо афирмисане актере на тржишту, а и људи не купују неизграђене станове без претходне провере репутације инвеститора и грађевинске компаније“.

По речима Полине Стојкове, тренутно постоји велика потражња за новоградњом и у другим великим градовима земље као што су Пловдив, Стара Загора, Варна и Бургас. Бугари су се поново окренули тржишту некретнина због чињенице да камате на депозите у банкама више не представљају интересовање из простог разлога што су оне скоро нулте. "То је сасвим нормалан процес и међу основним средствима људи некретнине су заузеле место које им припада", каже Полина Стојкова и наставља:

„Повећана потражња се осетила у свим великим градовима. Могу рећи да се запажа повећано интересовање за куповину некретнина код Бугара који живе у иностранству. Крајем прошле и почетком ове године велики број некретнина у земљи купили су управо наши сународници који тренутно живе и раде у иностранству – издају је у закуп или је једноставно лично користе током свог боравка код нас.“.

Према Полини Стојковој, смањење камата на хипотекарне кредите резултирало је растом куповине некретнина. „Никада до сада ове камате нису биле толико ниске. У поређењу са каматама у другим земљама оне остају веће, али имајући у виду специфичности тржишта и реално стање у Бугарској, можемо тврдити да су те камате прилично атрактивне. Многе банке нуде камате од око 4,5%. С друге стране, људи данас имају веће могућности за рефинансирање и након прве године могу да превремено отплате кредит без обрачунавања затезне камате. То је  допринело опоравку тржишта јер је купцима пружило флексибилност и већу слободу. Према нашим подацима, ти купци имају између 10.000 и 20.000 евра, а остали износ обезбеђују подизањем кредита.

Староградња такође има своје место на тржишту. Посебно људи који имају ограничени буџет опредељују се за старе станове, укључујући и оне у монтажним зградама, најмање зато што су јефтинији, каже у закључку Полина Стојкова.  

Превод: Албена Џерманова