Први ректор Софијског универзитета академик Александар Теодоров-Балан, председник владе Александар Малинов, генерал Иван Колев, генерал Данајил Николаев и многи други политичари, официри, научници, писци, сликари… Ово је само мали део бесарапских Бугара који су својим радом допринели да наша земља данас буде таква какву је сви знамо. Према незваничним подацима, њихов број данас износи 300 000. Без обзира на то што се Бугарска труди да помогне колико год може бугарским заједницама широм света, она као да је запоставила наше сународнике у Молдавији.
Своје личне утиске везане за њих поделио је са нама бивши дописник Бугарског националног радија из Румуније и Молдавије Георги Василски:
„Проблеми са којима се Бугари у Молдавији суочавају могу бити размотрени у неколико аспеката. Да почнемо од економског аспекта. Имамо 4 милиона људи са просечном платом од 240-250 америчких долара, а цене су упоредиве са ценама у Бугарској. У тим условима су људи почели да траже различите начине да преживе, добар део њих је отишао у иностранство. У културном плану они покушавају да опстану тражећи своје корене. Али постоји један велик проблем, а то је што се у Молдавији тешко, осим преко интернета, може слушати бугарски радио или гледати ТВ. А то се може променити интензивним дијалогом између две земље. Или, потребно је допустити Бугарској да у рејонима у којима живи компактно бугарско становништво емитује програме Бугарске националне телевизије и Бугарског националног радија.“
Издавање пасоша је такође велико искушење за тамошње Бугаре због бирократије код нас. У нашем интересу је да олакшамо процедуру око планирања и издавања пасоша, јер на тај начин не губимо само људе који су се изјаснили као Бугари, већ и студенте који желе да наставе своје школовање код нас, али не могу.
Градић Тараклија је средиште бугарске заједнице у Молдавији. У њему живи око 15 000 људи, првенствено бугарског порекла. Део њих не говори молдавски језик, поштују све бугарске обичаје и не наилазе на тешкоће због свог порекла. У Тараклији се налази бугарска школа „Васил Левски“ и бугарски универзитет „Григорије Цамблак.“ Новац који Бугарска додељује у виду финансијске помоћи овим образовним установама улази у буџет Министарства образовања Молдавије. И ту им се губи сваки траг, а школске установе добијају тек половину тих средстава. И још једно питање живо занима бугарску заједницу у рејону, а наиме, реч је о новој територијалној подели Молдавије, која неће заобићи ни Тараклију.
„Нова територијална подела се често користи, пре свега за обезбеђивање потребног броја бирача, јер је у тој земљи демократија на нижем нивоу него у Бугарској. Покушаји територијалне поделе сами по себи стварају опасност од дебугаризације одређених региона и брисања бугарског рејона Тараклија. Ми имамо једну веома снажну позицију коју морамо увек користити. Владајућа елита у Молдавији је одувек тврдила да је проевропски расположена и жели да земља постане чланица ЕУ или да макар успостави уске контакте са земљама чланицама Заједнице. Бугарско министарство спољних послова треба да ово питање увек разматра на начин који ће гарантовати територијалну целовитост бугарских рејона у Молдавији, а заузврат ће Молдавија добити нашу подршку на путу евроинтеграција.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса..