Они који долазе у Софију, наравно најпре одлазе у разгледање главних знаменитости – цркве Свете Софије, меморијалног храма Светог Александра Невског, цркве Светог Георгија (ротонде), митрополијске цркве Свете Недеље. Ова последња један је од најлепших храмова у Софији. Позната је под неколико имена: Црква Господња и Црква Исуса Христа, али и под грчким именом Кирјакија које значи „недеља“. Киријакија је име хришћанске мученице из 3. века која је у Бугарској позната као Света Недеља. У тој цркви почивају мошти српског краља Стефана Другог Уроша Милутина. У Бугарску их је 1460 г. за време епидемије куге, пренео владика Силваније. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље, пошто је црква постала епископска резиденција у XVIII веку. Мошти су се очувале у пожару, непогоди, нападима устаника и Турака, као и нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења, мошти краља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име - Црква Светог краља. Кивот са његовим моштима остао је до данас у Софији. Свети синод Бугарске православне цркве 2006. г. донео је одлуку да се део моштију Светог краља Милутина врати Српској православној цркви. Сваке године 29. октобра уочи светитељевог празника скида се кошуља Светог краља и ставља нова. Стара се кида на ситну парчад и дели поклоницима. То би могло бити повод да се тог дана из Србије, Бугарске и других православних земаља окупе верници. Мала парчета ове тканине могла би се ставити у иконице и продавала као верски сувенири, погодни и за поклон.

По речима Георгија Тодорова многи између софијских храмова могли би се уврстити у ред споменика светске културне баштине. Међу њима се посебно истичу меморијални храм Светог Александра Невског, црква Свете Софије и црква Светог Георгија (ротонда):

То су амблематске грађевине религијске културе које сведоче о историји нашег народа – наглашава водич. – Ако је Партенон био узор у дорској и јонској архитектури, Фирентинска катедрала Санта Марија дел Фиоре – ремек дело готичке и архитектуре ране Ренесансе, а Базилика Светог Петра у Риму пример класичне Ренесансе, за софијску патријаршијску катедралу Светог Александра Невског можемо рећи да је највећи домет неовизантијске архитектуре. Крајем XIX и почетком XX века у православном свету по угледу на византијску градњу у Константинопољу и Равени градитељи су изумели неовизантијски стил, а црква Светог Александра Невског је ремек дело ове архитектуре. На жалост ова чињеница није позната бројним гостима Софије зато што човек примећује само оно што му је познато и о чему је читао или слушао. Због тога туристима ћемо обратити већу пажњу на ову грађевину и помоћи им да је упореде са познатим храмовима античке, готске и ренесансне архитектуре, како би стекли увид у еволуцију идеје о изгледу храма.

Превод: Ана Андрејева