Деветог маја обележавамо Дан Победе и Дан Европе. Тај дан изазива различита осећања, успомене и мисли о прошлости и будућности.
Дан победе над фашизмом је дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату. 9. маја 1945. године маршал Жуков је ратификовао испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, а у Русији се одржава грандиозна парада. У Народној републици Бугарској 9. мај такође је био празник, али је после 10. новембра 1989. г. прекинута организација било каквих званичних манифестација. И поред тога и данас људи из целе земље одају пошту погинулим бугарским и совјетским војницима и носе цвеће на њихове споменике. А у Софији се после комеморације на споменику Совјетским војницима одржава и празнични концерт.
Дан Европесе обележава као датум када је француски министар спољних послова Робер Шуман иницирао утемељивање уједињене Европе. 9. маја 1950. г. он је позвао Француску и Немачку да регулишу своје односе у производњи и дистрибуцији угља и челика градећи наддржавне институције у тој сфери. Шуманова декларација је у основи стварања Европске економске заједнице 1957. г., претече савремене Европске уније. Од 1985. г. 9. мај се обележава и као Дан Европе. У Бугарској га обележавамо од 2005. г. Ове године поводом празника значајне зграде у Софији, Пловдиву и Варни ће бити осветљене бојама заставе Европске уније у 21 час. Ти бугарски градови ће идућих година бити европске престонице различитих међународних манифестација. Предвиђен је и музички шоу који ће свакако почети химном Европе. Организовано је и јавно читање на тему „Историје о Европи“, којом ће приликом бити представљено 10 текстова аутора кратке приче, а популарне личности ће читати занимљиве сторије посвећене миру и јединству. Све то можете да пратите и уживо од 19.00 часова.
Показало се, међутим, да два празника тешко коегзистирају код нас и често супротстављају људе. Спорови су везани за то да се Дан Победе асоцира са Совјетском армијом, а данас све што се односи на СССР је или срамна успомена на прошлост која је била обележена бескрајним ограничењима и правилима, или светло сећање на боља, херојска времена.
Ето шта о 9. мају кажу становници Софије:
„Тог дана су одржавани дефилеи и различите свечаности. Нисам била присталица идеја оног друштвеног поретка, али смо морали да идемо на те манифестације. Али се тада живело мирније и сигурније. Било је посла за све, а и атмосфера у радним колективима је била по правилу добра. Односи нам су били скоро пријатељски, много више смо се дружили и узајамно помагали. Позитивна страна садашњег доба је то што људи могу слободно да путују у иностранство. Радовала сам се када смо приступили ЕУ, али бојим се да ће се она распасти. Сада више нема лидера на које да се угледамо“ – рекла је Љупка Крстева.
Иван Стојанов је против прославе Дана победе и пожелео је:
„Да буде уклоњен споменик окупаторске армије (Споменик Совјетским војницима), коју комунисти сматрају ослободилачком. Не знам да ли Дан победе треба обележавати у Бугарској. А Дан Европе нека се слави.“
Георги Игнатов је подржао другачију тачку гледишта:
„Да није било тада Совјетског савеза не би било ни Европе какву је сад знамо. Европа би била под немачком чизмом. Сада сви настоје да омаловаже војни подвиг Совјетске армије. Треба славити и Дан победе, и Дан Европе.“
Већина људи подржава идеју о чланству Бугарске у ЕУ, а део њих осуђује неефикасно коришћење европских фондова на државном нивоу. Грађани су забринути и због кризе са избеглицама. За разлику од старијих, млади људи које смо срели на улицама Софије нису могли скоро ништа рећи ни од Дану победе, ни о Дану Европе – за њих је 9. мај један обичан датум.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Луиза Лазарова
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..