Пре више векова, у доба Римског царства, сазивање Римљана да би се изјаснили о неком питању називало се  referendum – од глагола referre, који се преводи као „позивам те да кажеш”. Данас је референдум облик непосредне демократије – путем референдума људи се без посредника изјашњавају о неком важном питању од друштвеног значаја. Швајцарска је пример како се државом може управљати и путем референдума, ако је она богата.

С друге стране, у Википедији читамо: „Бутафорија су специјално израђивани предмети (скулптура, намештај, посуђе, украс, оружје и др.) који се у позоришту употребљавају у инсценацији уместо правих предмета. Бутафорија се користи не само у позоришту него и као ефектан празнични декор”. Управо на "бутафорију" почела је да личи тема референдума у Бугарској која је, нажалост, једна од најсиромашнијих земаља ЕУ.

Не могу себи објаснити зашто већ више од 25 година након пада тоталитарног режима Тодора Живкова, чим се почне причати о референдуму бугарски политичари беже као ђаво од тамјана. У 2004. години Соломон Паси, тадашњи министар спољних послова је бестидно изјавио  да бугарски народ није „сазрео“ за референдуме. Расправљало се тада да ли да се одржи или не национални референдум на којем би се народ изјаснио о приступању Бугарске ЕУ. По старој тоталитарној навици политичари попут Пасија су тврдили да по том питању постоји „завидан национални консензус“ јер су наводно социолошке агенције објављивале да преко 80% Бугара подржава чланство земље у ЕУ. Бугарска се Унији придружила 2007. године. Била је она једна од мало земаља, попут Кипра, које нису одржале референдум о том важном питању.

Данас смо сведоци другој крајности  - живели референдуми! У четвртак прошле недеље парламент у Софији је одлучио да се референдум на предлог познатог шоумена Славија Трифонова одржи заједно са председничким изборима ове јесени. Трифонов је прикупио потписе најмање 400 хиљада Бугара што јесте услов за сазивање референдума. Народни посланици чак нису размотрили 6 питања о којима ће се грађани изјашњавати, нека од којих се могу тумачити као противуставна, какво је рецимо питање "Да ли подржавате да народни посланици буду бирани по већинском изборном систему апсолутном већином у два круга?". Међу питањима је и оно о увођењу електронског гласања. О том питању на иницијативу председника Росена  Плевнелијева одржан је референдум у октобру прошле године. „Забринут сам – колико пута се народ мора изјашњавати о једном те истом питању?“, рекао је шеф бугарске државе. Друго је питање да ли је електронско гласање најважније за напредак бугарског народ. Шесто питање на референдуму шоумена пак је просто шокантно: „Да ли подржавате да директори обласних дирекција МУП-а и шефови рејонских управа обласних дирекција МУП-а буду бирани по већинском изборном систему апсолутном већином у два круга? “  Заиста, немам речи! Према тој логици може се организовати референдум, на пример, о томе да ли је Бугарска држава или само географски појам.

На видику је још један референдум са пет питања који је иницирао бизнисмен Веселин Марешки. За који дан ће бити завршена провера испуњености формалних услова за његово одржавање. Из владајуће већине у парламенту су већ изјавили да ће и овај референдум бити одобрен. Судећи по свему, сасвим је могуће да се ове јесени у једном дану одрже председнички избори и два референдума. Између осталог, у оба референдума мораћемо да се изјаснимо о једном те истом питању – да ли да се број народних посланика смањи са 240 на 120.

Ситуација са референдумима заиста подсећа на "бутафорију".  Тако је чим политичари толико година нису били вољни да "позивају Бугаре" да се изјасне о одређеним питањима. Зато се сада шоумени и трговци играју непосредне демократије како им се хоће.

Превод: Албена Џерманова