У белим рукавицама и благим покретима оне су у стању да освоје чак и најнеприступачнијег мушкарца. А и како другачије кад су жене те које све чешће диктирају правила око стола за игру, док милиони радозналих гледалаца прате игру на ТВ екрану.

И заиста виртуози са биљар штапом у руци привлаче бројне обожаваоце из целог света, а у њиховој сенци остају лепе Јустиције.

Уз играње снукера у 19. веку су се забављали поданици Велике Британије – у Индији су, рецимо, официри у служби Њеног величанства проводили дуге часове ударајући лоптице. Касније је снукер постао омиљена игра радничког сталежа Краљевине. А данас се игра у свим европским земљама, али исто тако и у Кини, на Тајланду и у многим другим земљама Азије.

Али колико нам  је времена потребно да бисмо се заљубили у овај спорт? Испоставило се да је довољно и тридесетак секунди, односно осам-девет трептаја оком. Управо толико времена је било потребно Пролетини Величковој како би схватила да ће снукер постати неодвојив део њеног живота. „Било је то као љубав на први поглед,“ присећа се она тренутка када је пребацивајући ТВ канале сасвим случајно видела меч – и то какав! Играо је Рони О'Саливан, професионални играч, петоструки победник Светског првенства у снукеру. Тако је Пролетина, мало у шали, мало у збиљи, одлучила да ће једног дана бити део тог света, али у својству судије.

„На почетку сам ступила у контакт са нашом асоцијацијом и почела присуствовати турнирима на којима су ме судије обучавале. Око шест месеци сам била судија код нас, а касније сам прошла и међународну обуку, прича Пролетина Величкова. 

Данас је 25-годишњакиња у светској снукер елити и за њу су отворена сва врата на најпрестижнијим турнирима света. И пошто је један од битних услова за снукер судије стрпљење, Пролетина је са лакоћом оборила заблуду о досадној и статичној игри која може да траје сатима.

„Правила игре су подоста компликована и ако их човек једноставно посматра, али их не разуме, немогуће је да оцени и схвати ову игру. Дакле, потребно је да се правила добро савладају, а када знаш шта се догађа, онда можеш да осетиш и драму.

У нашој земљи се већ са великим успехом одржавају престижни форуми у снукеру. Ова врста спорта постаје све популарнија тако да не треба да нас чуди то што имамо и добре играче. Али љубитељи снукера ће можда најдуже памтити два демонстративна меча са Ронијем О'Саливаном. И није случајно што их је Пролетина окарактерисала као најузбудљивије мечеве у њеном животу.

Снукер се одликује церемонијалношћу – елегантним костимима, финим манирима и… тишином. Дакле, ово је игра за џентлмене.

„Не, ово није неки клише, слаже се Пролетина. „Професионални играчи снукера се заиста понашају као џентлмени. Признати фал над противником, а уједно с тим позитиван однос према судији,  обожаваоцима и публици су сасвим нормалне и уобичајене ствар у снукеру. У тој игри се недџентлменско понашање ретко може видети.

У друштву џентлмена лепа Бугарка се осећа поштованом, а рад јој је изузетно цењен. Расте број жена које су закорачиле у свет мушкараца и снукера, а разлог томе нису само нови турнири. „Једноставно смо се и ми одважиле,“ каже Пролетина. Као што доликује професионалцу Пролетина уме и зна како да се концентрише како би издржала психички и физички током дугих мечева. Понекад и она узима биљар штап у руци, али јој се ипак много више допада улога судије. Поред енглеског, због посла, Пролетина говори још норвешки и шведски језик. А ускоро ће завршити мастер студије из семиотике, језика и рекламе на Софијском универзитету. Да ли је случајно то што се определила за науку која се бави проучавањем знакова? Вероватно није, поготову ако се узме у обзир да је привидно случајни сусрет са снукером правилно протумачила.

„Да ли је то био неки знак? Мислим да јесте. Чини ми се да сам добро искористила прилику, правилно сам протумачила тај знак, надам се да ћу наставити у истом духу и убудуће, каже са осмехом Пролетина.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова