Дан Свете браће Ћирила и Методија је Црква почела славити још у 11. веку, а као Дан просвете је први пут обележен у граду Пловдиву давне 1851. године када је у епархијској школи названој по светој браћи организована свечаност за ђаке. Нема другог народа сем бугарског који стварање своје азбуке и књижевности обележава посебним празником. Књизи и писмености су посвећене многе пословице и загонетке. Једна од најраспрострањенијих загонетки (на различитим дијалектима бугарског језика) је: Бели угар, црно семе. Руком га сејеш, очима жањеш. Шта је то? Књига. Другачије речено, књига је симбол знања и неиздвојив део живота образованих људи.
Некада су учитеља звали учом, граматиком, писменим, начитаним човеком. Није мали број учитеља који су на прашњавим и пожутелим страницама бугарске историје заувек остали забележени као Уча Манол, Димитар Рилец, Јоан Граматик, Матеј Граматик... Прве школе у Бугарској су биле манастирске, а учитељи који су држали часове нису увек били школовани за то. Уче су обично били духовници, занатлије, млади мушкарци који су савладали читање и писање. У песми „Узети га за учитеља“ главни јунак је Милен млада војвода који је пуно читао и писао. Зна „грчко и турско писмо, али највише бело бугарско.“ Због тога су га сеоски прваци одлучили узети за учитеља да децу учи читању и писању. Епитет „бео“ се некада користио у смислу „чист“ и „узвишен.“ Зато се у народним песмама наглашава да је вера „бела бугарска“ (у смислу „православна“), а лепа девојка је „бела Бугарка.“
„Прославио се Најден Граматик (или лепотан) да воли да чита и пише – више него владика, владика пловдивски.“ У песми се помиње како је високи духовник написао књигу (писмо), а „књига пише, говори“ да Најден иде код њега. Када је млади човек отишао код владике он му је рекао да треба да постане уча. Ова песма, која се изводи у различитим варијантама, опева Најдена Герова, бар тако тврде историчари, бугарског писца, језикословца, фолклористу, једног од првих који је увео разредну наставу код нас, иницијатора првог свечаног обележавања празника Свете браће Ћирила и Методија.
Често су за учитеље именовани млади момци, какав је био и јунак песме у извођењу Георгија Германова „Дошло је момче уча децу да учи.“ Учио их је подучавао, све док се није са девојкама упознао.“ Пошто се младић заљубио у лепу Златку, престао да иде у школу, ваздан је био око куће девојке, носио јој дарове – лимун и поморанџе.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...