31. маја у Националном дворцу културе у склопу фестивала Софијске музичке недеље љубитељи класике ће имати прилике да послушају дела Баха, Моцарта и Менделсона у извођењу гудачког оркестра „Камерата Орфика“ Новог бугарског универзитета. Диригент и солиста је Филип Бернолд – флаутиста из Француске солисти су и маестро Марио Хосен – виолиниста и Адријан Етикер – пијаниста из Швајцарске.

„Велика ми је радост што сам ваш гост и што имамо прилику да одсвирамо занимљив и помало претенциозан програм пред софијском публиком. – каже проф. Хосен. Понудићемо својеврстан музички калејдоскоп епоха – од Баха и класике Моцарта до романтичарског Менделсона. Наш гост проф. Филип Бернолд је амблематска фигура француске флаутистичке школе – као концертни уметник и као педагог. На програму у Софији су Друга свита за флауту Јохана Себастијана Баха, Концерт за клавир, виолину и гудачки оркестар Менделсона у коме ћемо као солисти наступити ја и Адријан Етикер за клавиром. Кулминација концерта ће бити 40. симфонија Волфганга Амадеуса Моцарта – омиљено дело меломанима. Срећан сам што ћемо управо са маестром Етикером са којим ме повезује дугогодишња сарадња одсвирати Менделсонов концерт који смо пре неколико година снимили са „Камератом Орфика”за швајцарску дискографску компанију „Дорон”. Он је један од виђених пијаниста у свету, професор на Академији у Базелу и на Музичкој академији у Минхену. Слови за једног од најбољих интерпретатора Брамса и Бетовена.”

„Циклус „Солисти-интерпретатори” у Националном дворцу културе чији је део овај концерт изводи се и у Фестивалском концертном центру у Варни, где представљамо исти програм. Велико ми је  задовољство што сваки пут видим како су сале пуне и зато са нестрпљењем очекујем сусрете са публиком Софије и Варне.”

О меценству у Бугарској, о перспективи младих музичара који проносе славу Бугарске у свету проф. Хосен каже:

„Ја сам оптимиста зато што сам убеђен да у Бугарској има људи који носе у себи дух Препорода. Оно што се догодило у нашем друштву у 19. столећу, може да се деси и на почетку 21. века. Има и људи са глобалнијом визијом о улози уметности и смислу човековог живота у општељудском контексту и конкретније о доприносу Бугарске у том погледу. Уверен сам да ће се у будуће појавити личности са потенцијалом и жељом да подигну улогу културе зато што кроз њу и кроз просвећеност ми стварамо лик будуће Бугарске ,али не такав какав ће он бити за пет или десет година, већ за пола века. Могуће је утицати на културно-историјске процесе. Ови Бугари и нарочито њихова деца која се школују у иностранству а затим се враћају кући, нису изгубили своја родољубива осећања. Ако погледате процесе са стране, они изгледају трагично зато што видимо младе који због одсуства културне политике, још док су адолесценти, напуштају земљу да би потражили срећу у иностранству. У задњих 25 година су пољуљани темељи добре старе бугарске школе која је изнедрила плејаду врсних музичара. Они су образовање стицали овде, неки су каријеру градили у домовини, други су одлазили у иностранство као цењени инструменталисти у саставу престижних европских оркестара где су градили имиџ Бугарске као земље са добром музичком традицијом. Моја мисија је да се враћам у домовину и помажем у обнављању бугарске виолинистичке школе. Тренутно десетак маркантних и талентованих младих људи који освајају награде у иностранству, мотивисани су да се враћају овде како би радовали публику и завршили своје образовање управо ту, на веома високом професионалном нивоу. Студенти и предавачи симбиотички доприносимо остварењу једне лепе и романтичне идеје – да дигнемо на ноге виолинистичку школу Бугарске.”

Превела: Ана Андрејева