9. јуна смо обележили Међународни дан архива – дан везан за историју и памћење човечанства, али и за поруку чувати то памћење. Тим поводом председник Државне агенције за архив доц. др Михаил Груев је навео да је електронско архивирање стратешки циљ архивских радника.
„У свету електронски документи све више замењују папирне. То је велики изазов за архивске раднике не само код нас него и у свету - шта радити са овим електронским документима? Због тога је можда најглавнији задатак израдити стандарде и правила чувања електронских докумената у институцијама, а затим и о њиховој предаји Државној агенцији за архив, који ће важити за државну управу како би се гарантовала њихова аутентичност и безбедност. То је уграђено и у Стратегију развоја електронске управе до 2020. године.”
Као што је рекао доц. Груев, то је везано за развој информационих технологија, а повезано је и са немалим износом финансијских средстава. Гледано у целини у државној управи новац увек недостаје, а у архиву још више.
„То је владин задатак, а управо Државна агенција за архив је институција надлежна за израду стандарда у блиској перспективи и за пријем првих електронских докумената. На бази свог досадашњег искуства из контаката са колегама из других земаља, пре свега из земаља чланица ЕУ, знамо да је то велики изазов за све архивске системе. Јер остаје отворено питање да ли ће се ти електронски документи моћи користити и читати након 20, 30, 50 година.”
То намеће потребу за надоградњом целокупне базе података скоро сваких 5-10 година. У свету је прелажење државне управе у целини на електронски проток докумената заиста изазов за архивске раднике, међутим у земљама са развијенијим архивским системима електронско архивирање функционише.
Међу новим драгоценим документима у архиву је колекција Савеза „Истина” који је основан 1990. године ради истраживања злочина комунистичког режима. Она садржи регистарске картоне особа које су биле жртве репресије, као и сведочанства о раним годинама тоталитарног режима.
Додаћемо и то да је прошле године ћерка покојног председника Жеља Желева поклонила архив свог оца. Ћерка његовог претходника Петра Младенова је такође донела одлуку да преда архив свог оца. У депоу одељења за архивску грађу чува се и богати архив истакнутог интелектуалца проф. Марка Семова. Проф. Иван Газдов, бивши ректор Академије ликовне уметности је такође Државном архиву поклонио вредна документа. Дародавац Државне агенције за архив је и познати глумац Позоришта у Старој Загори Нино Луканов из Старе Загоре – пријатељ великог бугарског баса Бориса Христова. Он је поклонио фотографије, албуме, исечке из штампе и др.
Превод: Албена Џерманова
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..