Сваке године са мапе наше земље нестаје бар једно село. Према подацима Националног завода за статистику само прошле године нестала су 164 села. Масовна миграција у велике градове или у иностранство осуђује још на хиљаде насељених места на депопулацију. Одавно се на празнике сеоско звоно не оглашава, а ако се понекад ипак огласи оно најављује само да је село изгубило неког становника. Међутим, као да би некако променили ову потресну статистику, све више људи жељних бега од ужурбаног начина живота креће у потрагу за заборављеним местима у којима је  време стало. Међу онима који желе да се одморе од стреса и буке великог града је луткарска глумица Ирена Ненчева. Њена иницијатива „Некретнина за изнајмљивање без најамнине”  /"Имот под наем, без наем"/ изазива интересовање целих породица према бугарским селима и оне би радо да се врате својим коренима. Како је Ирена одлучила да покрене иницијативу?

Пре отприлике годину и по дана имала сам идеју да купим кућу. Тада сам видела да у селу за које сам се била определила има пуно напуштених кућа и пало ми  на памет да могу питати неког од њихових власника који у њима не живе да ли би се сложили да живим у кући без најамнине, а за узврат да одговорно газдујем њоме,да је чувам и одржавам двориште. Тада сам постала свесна да у Бугарској има пуно напуштених кућа у којима би се могли настанити људи из града који би волели да живе на селу и схватила сам да од тога могу имати корист и сами власници.  Односи између власника и најмопримца су регулисани уговором у којем се тачно наводе услови стављања некретнине на располагање. Уколико најам уопште постоји, он је симболичан. Најопштије речено особа која ће живети у кући мора да добро газдује њоме и да је одржава. А шта се под тиме разумева – ту реч има власник.

На самом почетку Иренина идеја да власнике напуштених и запуштених кућа повезује са људима који би желели да се у њима настане је наишла на неповерење, па чак и на подсмех. Међутим, није прошло много времена и стигао је први резултат. Данас захваљујући групи на Фејсбуку и новопокренутом сајту више од 30 напуштених кућа широм земље има своје станаре који их одржавају и срећни су због тога. Према Ирени, када се понуда и потражња нађу, не треба говорити о послу него о поклапању интереса. Једна страна поседује неку ствар, а хтела би се ње ослободити или једноставно није у стању да о њој брине. Друга, пак, би желела имати управо такву ствар и за њу је то дугоочекивани изазов. Онима који не верују у иницијативу поручујемо да не ометају њену реализацију јер је углавном негативизам тај који спречава њено остварење.

Живот на селу се многим младим људима чини досадним и веома монотоним. Глумица сматра да је то тако зато што су њихови родитељи или људи из блиског окружења допринели формирању таквог односа. Они су изгубили своја чула којима могу осетити прави ритам живота тамо. Њима је најважније „да ли има доброг интернета”, а не „како да бар неколико сати проведеу ван виртуелног простора”. И ако бар на трен забораве на смартфон, можда ће се сетити како су некада летњи распуст   проводили на селу код баке и деке, како су се од јутра до мрака играли са децом из суседства... Можда неће пожелети да се врате у град.

 Иако на први поглед помало необична, иницијатива „Некретнина за изнајмљивање без најамнине” је корисна и важна. Кроз њу ће многа напуштена села добити своју шансу да поново оживе. А њихови житељи ће имати циљ и подстицај за његово остварење. Да би се то остварило потребно је само мало више вере, жеље и људскости.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: „Некретнина за изнајмљивање без најамнине”