Село Костенец се налази 80 километара југоисточно од Софије. Када се искључите са аутопута, пред очима вам се отвара невероватан поглед на планину Рилу, на врх Равни чал и врх Белмекен на коме се још беласа снег.Љупка Кацарова је председница сеоске општине од 2015. г. и радо прича о лепотама тог дивног места.Раније је била учитељица, затим у току 10 година је радила као секретар у општини. Љупка Кацарова објашњава које је то што село Костенец чини занимљивом туристичком дестинацијом:

„Овде има шта обићи и погледати: историјске и културне објекте, природне знаменитости.На овим просторима је још пре нове ере поникло  трачанско насеље. Предстоје раскопавања на археолошком локалитету  како бисмо имали шта показати гостима. У источном делу села је место звано „Крстите“ – некада је ту била вековна храстова шума.Приликом археолошких ископавања на брду „Горња црква“ западно од села откривене су руине старе тврђаве и темељи хришћанске базилике из V-VIвека. Стара легенда казује како су управо овде примили крштење пагански житељи овог места. Што се базилике тиче утврђено је да је она била посвећена „Успењу Пресвете Богородице“ и да је на том месту био камен у облику крста са натписом „1253 г.“. До данас је сачувана прича о томе како су Османлије запосели насеље и његову цркву. Бугари су се скривали у цркви и одбијали налете османске војске.Тада су Турци применили лукавство. Они су узели једног магарца, држали га извесног времена жедног, а потом га пустили да тражи воду унаоколо и он је тако открио место одакле су се житељи опсађеног села снабдевали водом.Турци су блокирали приступ Бугара води и тако разбили одбрану села.1997.г. на истом месту је изграђен нови параклис са костурницом погинулих заштитника Костенеца. Друга историјска знаменитост је црква Светог арханђела Михаила  из 1854. г. која је уједно и споменик културе. Она представља тробродну куполну базилику са изузетно добро очуваним муралима. У местуБунара је до данас остао старински зденац.Изнад села се налази одмаралиште Костенец које је било омиљено место за одмор многих истакнутих бугарских писаца, песника и културних посленика који су овде имали вилу.Класик бугарске књижевности Иван Вазов посветио је неколико дела овом лепом кутку Бугарске.У збирци песама „Шта пева планина“ опевана је тутњава воде низ Костенски водопад, висине 10 метара“.

Село Костенец има 3700 становника од којих је 18% ромског порекла. Стопе незапослености су трајно високе. Неки од житеља раде у Софији и Пловдиву због релативно невелике удаљености.Ово подручје је познато по термалним минералним изворима чија је температура изнад 40°С, а протицај воде је 12 литара у секунди. Вода је слабо радиоактивна, а садржи натријум, флуор, хидрокарбонате и сулфате. Управо је због воде овде поникло и одмаралиште. 1960. г. је изграђен модеран у оно доба санаторијум.

Ево шта о њему кажеЉупка Кацарова:

„Минерална вода је велико богатство, али на жалост део санаторијума је препуштен зубу времена. Имам у виду бању и зграду у којој су били смештени профилакторијум и одељење за лечење помоћу модерних апарата. Сада су ове услуге у понуди неколико спа хотела.…Базен олимпијских размера који је некада у току једне сезоне посетило на хиљаде туриста, такође је руиниран.Његов власник– акционарско друштво са државним учешћем препустило је ове објекте на милост и немилост времена и они стварају ружну слику у туристичком месту.Од 2011. г. држава је минералне изворе дала општини на коришћење у току 30 година без накнаде, али да бисмо могли аплицирати за средства по неком европском пројекту и тако развити ово непроцењиво богатство, општина треба да буде власник извора.

Љупка Кацарова каже како се неки занати у Костенецу преносе са колена на колено и тако и данас остали популарни какви су рецимо ножарство и резбарство. Она пак је од баке научила специфичну технику шарања јаја воском коју намерава да промовише.„Настојимо да чувамо и негујемо своју традицију и културу зато што смо борбени људи“, наглашава наша саговорница и додаје да јој је велика жеља да развија локални туризам који би отворио нова радна места за младе.

Превела: Ана Андрејева