У четвртак је руска новинска агенција ТАСС, позивајући се на представнике руске компаније „Росатом“, јавила да је Арбитражни суд Међународне трговинске коморе у Женеви донео одлуку у корист „Атомстројекспорта“ у спору са Националном електричном компанијом (НЕК) због обустављања пројекта изградње НЕ Белене и досудио да се руској компанији исплати накнада штете у висини од 620 милиона евра. Са своје стране су премијер Бојко Борисов и министар енергетике Теменушка Петкова изјавили да је досуђени износ од око 550 милиона евра које Национална електрична компанија треба да плати за произведену опрему наручену 2008. године. Ево и мало предисторије на ову тему. Сага око НЕ Белене почела је пре 35 година. Друга нуклеарна електрана, плод бугарско-совјетског пријатељства, требало је да буде енергетски понос социјалистичке Бугарске и посебно њеног државног руководиоца Тодора Живкова. Годину дана након промена 1989., пројекат изградње нуклеарке „Белене“ који је делимично остварен је обустављен, а 2002. године обновљен од стране тадашњег премијера Симеона Сакскобурготског. Године 2006., влада Сергеја Станишева је, путем међународног тендера за избор технологије и извођача, изабрала руску компанију „Атомстројекспорт“ која је задужена за изградњу потпуно нове електране уместо завршетка започете градње. Проблеми су настали доласком на власт владе ГЕРБ-а 2009. године, када Национална електрична компанија и руски „Атомстројекспорт“ нису постигли сагласност о коначној цени два нуклеарна блока, снаге од по 1.000 мегавата, а испоставило се и да НЕК има проблеме са финансирањем. Почетак краја је био када је немачка енергетска компанија РWЕ која је постала партнер НЕК-а и требало је да у пројекту „Белене“ учествује као акционар са 49% удела, одустала од својих намера. Тако је у фебруару 2013. године дошло до другог, званичног гашења пројекта и до захтева „Атомстројекспорта“ за исплату накнаде у износу од 1,2 милијарде евра. Међутим, Арбитражни суд је руској компанији признао само трошкове које је имала приликом производње опреме за пројекат. Сви остали тужбени захтеви који се односе на исплату одштете на име измакле користи, пенала, ескалације трошкова пројекта и др. одбачени су. Национална електрична компанија је у обавези да плати произведену нуклеарну опрему у износу од 550 милиона евра. Разлика до износа од 620 милиона евра који наводи руска страна, везана је за противтужбу НЕК-а поднету због тога што је, сходно уговору, „Атомстројекспорт“ требало да откупи стару опрему из НЕ Белене, али то није у потпуности учинио.
Тек ће се одлучивати шта ће бити са готовом опремом у износу од пола милијарде евра. Да ли ће се и коме продати? Хоће ли се она користити и где ће то бити?
И вук сит и овце на броју! Тога има само у изрекама. Међутим, тако нешто се наизглед десило након одлуке Арбитражног суда. Обе стране су објавиле да су добитници. Бугарска страна – зато што ће платити само опрему која ће бити испоручена, а руска страна – зато што је тужени ипак осуђен да плати. А Национална електрична компанија ће морати да тражи новац.
Превела: Марина Бекријева
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..