Атанас Скатов се вратио са Хималаја, где је у току 78 дана учествовао у 3 експедиције до Анапурне, Даулагирија и Макалуа и успео да се попне на два од њих. Тај нови изазов био је део његовог пројекта о „брзинском“ освајању 14 највиших врхова на нашој планети изнад 8.000 метара без конзумације хране животињског порекла илити као веган. Циљ експеримента је да докаже да снага људског духа и могућности људског тела прелазе границе, које смо им ми, људи, одредили. Скатов се бави планинарењем од 2010. г., а алпинизмом – од 2012. г. када је стартовао и његов први вегански пројекат – освајање највиших врхова на свих 7 континената. Већ се поносимо тиме што је Бугарин-веган погледао свет са највише тачке Африке, Европе, Јужне Америке, Азије, Аустралије и Океаније и Антарктика. Наско је постао веган пре четири и по године у потрази за оптималним балансом између исхране као начин одржавања људског организма и очувања природе. О својој исхрани он каже овако: „Свакако да мало идем у крајност, али за мене је важно да проверим како то утиче на тело. Тешко је пронаћи квалитетну веганску храну. А још теже је то урадити за време експедиције.“ Због тога увек носи са собом специјалне намирнице – лиофилизирану храну, језгровито воће, конопљино семе, биљне протеине – пиринчане и махунарске, витамине, минерале. После сваког повратка ради пуну анализу крви, функционалну анализу и анализу унутрашњих органа, које сведоче да му тело и даље функционише перфектно.

Први освојени последњих месеци од Скатова врх је Анапурна, „можда најтежи због ужасних климатских услова и сложеног терена са стравичним леденим литицама, који је узео највише жртава од свих врхова високих преко 8.000 метара“, каже Скатов и наставља:

- Експедиција је потрајала дуже од очекиваног. Први покушај да се попнемо на врх био је 15. априла. Али само четворица нас наставили смо до висине од око 7.900 метара, одакле смо се због лошег времена вратили у базни камп. Две недеље смо чекали да се време побољша и 1. маја смо најзад освојили Анапурну. Експедиција је била врло тешка. Исто као и терен, са пуно лавина и невидљивих пукотина у стењу.

Срећом, овога пута Анапурна није узела ниједну жртву. Само се један Корејац сурвао у 10 метара дубоки јаз, али је све завршило једноставно ишчашеним стопалом.

После Анапурне Атанас Скатов је кренуо да освоји Даулагири, али:

- Тамо смо грешком кренули прекасно – у 24 уместо у 19 сати, те нисмо имали времена да се попнемо на врх. Око подне смо били свега 250 метара испод врха. Али се време покварило, ударио урагански ветар и морао сам да сиђем. Други су се већ вратили. Доста сам се двоумио да ли да не наставим сам, али је терен био веома тежак и у овим климатским околностима ризик је био превелик.

На крају крајева једна од врлина доброг алпиниста је способност да трезвено оцени ситуацију и да не ставља свој живот на коцку у име победе по сваку цену. И као поклон – трећи врх у тој експедицији – Макалу је био гостољубивији. После једне ноћи у базном кампу 23. маја, Скатов је ступио на пети највиши врх планете. Он је освојио 8.481 метар са још једним Бугарином – искусним алпинистом Бојаном Петровим који пак је дијабетичар. На путу су имали шансу да упознају и једног атрактивног колегу – шпанског столара Карлоса Сорију, који се загрејао за тај спорт пошто је напунио 60 година. А данас, са својих 77 већ је освојио 13 од 14 највиших врхова Земље. „Он нам је рекао да ако постоји жеља, ако улажеш потребне напоре, све можеш постићи, нема немогућих ствари“, прича Наско.

Занимљиво је да сазнамо и како се један непрофесионални алпиниста припрема за експедиције:

- Већ4 године скоро свакодневно тренирам. Идем у планину са тешким ранцем, возим бицикл – брдски и друмски, пливам, трчим, пењем се, бавим се јогом. Сада први пут нисам вежбао, али тренутно сам у периоду опоравка.

После кратког одмора у домовинини, Атанас Скатов је отпутовао у Исламабад одакле креће његов пут ка Гашербруму 1 и 2 – још две од укупно четрнаест планина виших од 8.000 метара.

Превод: Александра Ливен