Бугарска православна црква је као један од највећих власника пољопривредног земљишта у Бугарској одлучила да забрани употребу пестицида на фармама које су под закупом и било какву интервенцију на животну средину. Осим на овим фармама, значајни успеси у био производњи остварују се и у црквеним и манастирским газдинствима која су у земљи и иностранству постала позната по врхунском квалитету свог органског поврћа, воћа, рибе, млечних производа и меда. Може се испоставити да се највише органских пољопривредних производа у земљи гаји уз благослов Цркве. У то су се уверили и чланови делегације Међународне федерације покрета за органску пољопривреду (IFOAM – International Foundation for Organic Agriculture), који си били посебно импресионирани приликом своје посете еколошком пчелињаку Кремиковског манастира у близини Софије.
У ствари, органска пољопривреда је индустријска грана која се последњих година бурно развија, иако то није нарочито очигледно, судећи по ономе што се нуди у продавницама прехрамбених производа код нас. Број био фарми је премашио 6.000, а око 90% произведеног воћа, поврћа, сирева и меса извози се у Немачку, Аустрију, Швајцарску и неколико скандинавских земаља где се, међутим, ови производи препакују и продају под познатим локалним брендовима. За сада је скоро све намењено извозу, јер је домаће тржиште мало, куповна моћ потрошача слаба, а органски прехрамбени производи су увек скупљи од конвенционално гајених. Поред тога, њихов изглед није увек нарочито привлачан, посебно у поређењу са увозним хибридним сортама, а домаћи потрошачи још увек обраћају већу пажњу на боју и облик воћа и поврћа, него на њихову нутритивну вредност. У сваком случају, еколошке фарме већ чине 2% свих пољопривредних фарми у земљи и њихов број расте геометријском прогресијом, а циљ је да за неколико година број пољопривредника који се баве био производњом износи најмање 20% свих пољопривредних произвођача.
Поред сталног повећања површина под органском производњом и органских фарми, све више је и сорти воћа и поврћа које се гаје на природан начин. Традиционалном и типичномза наше крајеве поврћу као што су спанаћ, зелена салата, рукола, црвена паприка, боранија, тиквице, плави патлиџан, млечни кукуруз, бундева, различите врсте зачина итд., додати су доскора готово непознати и егзотични за бугарске пољопривреднике маслине, артичока, киви, органско пчеларство и производња органских вина.
Велики проблеми органских пољопривредника у Бугарској везани су за недостатак државних подстицаја за производњу здравих прехрамбених производа. Тачно је да су европске пољопривредне субвенције за нови програмски период 2014-2020. година петоструко повећане у односу на претходни буџетски период, односно са 33 милиона на 152 милиона евра. Међутим, ова средства ће доћи из ЕУ, а домаћи пољопривредници инсистирају на финансијској помоћи од стране бугарских власти. Из Министарства пољопривреде и хране су уверили да су они приоритет за јавну управу, али судећи по буџету и помоћи које овај ресор додељује, ствари не изгледају баш тако. Поред тога, бирократске препреке су и даље проблем.
У овом контексту позитивно је то што је у последње време на унутрашњем тржишту све израженији тренд сталног повећања броја продавница разних фирми у већим градовима земље, у којима се нуде здрави прехрамбени производи гарантованог квалитета и порекла, а то је ипак охрабрујуће. Стално се увећава и број клијената, што показује да бугарски потрошачи постају све више свесни предности природног начина живота и исхране. А то наговештава добре дане за произвођаче органске хране у земљи јер ће свакако подстакнути унутрашњу потрошњу. С друге стране, верници хришћани неће остати равнодушни према веома позитивном ставу Бугарске православне цркве о еколошким производима.
Може ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у периоду од 16 до 18 часова, организују Гете институт Бугарска и удружење „Фабрика за идеје“. Догађај ће..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата и доводећи у питање један од основних циљева Европске уније – спречавање новог конфликта на..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског, који је саграђен средствима бугарске државе и великодушним донацијама Бугара на Острву...
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..
Захваљујући европској иницијативи DiscoverEU, 558 осамнаестогодишњака добило је путне пропуснице за бесплатно путовање возом по Европи, током којег ће..