Слобода и нови пријатељи – због тога вреди окренути леђа комфорном животу и сигурном послу и претворити своје омиљено занимање у професију. Данас Александар Македонски је слободан да ствара јединствене бутик бицикле, а захвални клијенти узвраћају му срдачним пријатељством.

Када бицикли нису једноставно средство превоза, већ пасија, не преостаје ти ништа осим да им се посветиш. Вођен овом филозофијом Александар Македонски је отворио у Софији радионицу 1bike и претворио свој циљ у мисију – да ствара невероватне бицикле, да провоцира људе да чешће рачунају на точкове и педале и да им обезбеди комотно место за дружење.

Први атеље Александар је отворио у подруму своје куће у Дрјанову када је био у 6. разреду основне школе. Затим је шегртовао у очевој радионици. А после неког времена у медијском интернет сектору и рада у IT компанији, али пре свега после боравка у Холандији, где је преиспитао свој однос према кретању у граду, провидео је и свој прави позив. И једнога дана схватио да воли да ремонтира и ствара јединствене бицикле. Нашао је неко складиште у Дрјанову и... кренуо од нуле.

- Даје ми огромну слободу у свакодневици, али ми и пуно тога одузима, мислим на време и рад, каже о свом омиљеном занимању Александар. Међутим, осећање да све што радиш је плод твојих напора даје велику сатисфакцију, посебно када си успео у томе.

Александар често пута наступа и као психолог, како би осетио какав бицикл највише одговара његовом клијенту.

- Наши су клијенти супер и брзо и лако схватамо шта траже од нас. А у разговорима са њима рађају се нова пријатељства. Понекад сатима па чак и данима разматрамо неки пројекат, а то продубљује и односе.

Сваки бицикл са којим је Александар радио је непоновљив, створен на наруџбину власника. Тј. нема аналога у погледу дизајна.

- Сви су наши бицикли различити, подвлачи Александар. Наравно, понављају се боје, јер као и свугде и овде пратимо модне трендове. Али што се тиче изгледа, комбинације опреме, слика, налепница – сваки има своји посебни имиџ. Тренутно задњи врисак моде је тиркизна боја. Људима се веома допада та модро-плава нијанса која подсећа на винтиџ културу, објашњава даље Александар. Али бицикл је много више – он је део визије сваког човека. Попут овог Николетиног „елегантног градског борца са породичном историјом“ који је код нас задобио ретро-фацу и стил. Бицикл је саставни део и својеврсна визит карта сваког човека, убеђен је вешти мајстор.

Недавно је Александар Македонски обрадовао 236 деце у градовима Лом, Кнежа, Попово, Кубрат, Нова Загора и Етрополе, поклонивши им „обрађене“ бицикле. И све то захваљујући преко 300 дародаваца из целе земље. Прошле године пак је донирао 70 бицикала деци у Дрјанову – нешто као грађански дуг власника радионице 1bike.

„Бицикл за смеће, срећно дете“ друга је добротворна кампања Александра, који сања да отвори своје огранке и у иностранству, у земљама са богатом традицијом у производњи дизајнерских бицикала. И можда јер носи име војсковође не плаши се изазова. А можда га и име обавезује, јер ликове које изазива у свести стварају код људи и одређена очекивања. „Али ја покушавам да не мислим о томе. Једноставно сам Александар Македонски и то је то.“

Превод: Александра Ливен