У живописном родопском селу Долен је од 24. до 26. јуна одржано прво издање фестивала „Зенит фјужн“ („Зенит Фюжън“), чији је организатор белгијски продуцент и менаџер Тим Гибел који већ 7 година живи у нашој земљи, заљубљен је у бугарски фолклор и течно говори бугарски. Фестивал је назван фјужн због мешавине стилова и елемената музичког фолклора народа целог света који се преплићу и преливају у хармонији. Идеја и главни циљ његових организатора је да допринесу оживљавању бугарских традиција уз помоћ локалних, националних и међународних уметника. Гости и учесници фестивала који је постао сцена ворлд музике, су имали шансу да буду део дијалога између културних традиција и иновације.
„Зенит фјужн“ није био само музика“. 24. јуна на Ивањдан, када се код нас обележава празник лековитог биља, фестивал је почео у 5 сати ујутру бербом биљака. Наш водич је била Татјана Кралева-Христова – ботаничар, кувар, посластичар, зоолог, еколог и управник планинарског дома. Она, њена лепа ћерка Гаја и још неколико ентузијаста су у рану зору сакупили 31 врсту биљака. Навече је на отвореној сцени амфитеатра у селу Долен први наступио софијски ди-џеј Lazy Face који је загрејао публику и својом музиком јој поклонио букет емоција. Затим је свој музички коктел представио бенд „Мерудија“ који свира реге са афро ритмовима и елементима традиционалне бугарске музике.
Друго вече фестивала отворила је мушка певачка група „Војводе“ из села Мусомишта.
У завршници ове веома узбудљиве манифестације на сцени амфитеатра приређен је и џем сешн уз учешће већине гостујућих музичара и домаћина фестивала, гајдаша Веселина Митева кога знамо као члана група „Исихија“ и „Кајно јесно слонце“.
Уредила и превела: Марина Бекријева
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..
Валерија Стојанова је тренутно ученица Националне музичке школе у Софији, али упркос својим младим годинама већ је стекла драгоцено сценско искуство,..