Данас обележавамо најслађи празник – Европски дан чоколаде. Чудни плод какаовца допутовао је из Јужне Америке у Шпанију 7. јула 1525. године. Због тога су Европљани одлучили да тога дана славе чоколадни празник. Сматра се да су Астеци први који су спремали чоколадно пиће и називали га „храном богова“. Они су какао свакако повезивали са богињом плодности. Прву чоколадну таблу израдио је Џон Кадбури 1831. г., а касније – 1875. Данијел Петер је створио млечну чоколаду додајући млеко оригиналном рецепту.

На дан слатког искушења састајемо се са посластичарем Алексом Иванчевим који је у два наврата одликован титулом „Најбољи посластичар Бугарске“. Он је пионир у свету чоколаде и увек импресионира жири прецизношћу и невероватним укусом. Буквално гази конкуренцију лепим скулптурама од чоколаде и осваја прво место. Када је био у другом разреду основне школе, Иванчев је одлучио да обрадује мајку колачем који је сам спремио и можда је управо то било прво поглавље његове шећерне бајке. Мада он није био сигуран да је то његов прави позив све док није отишао да стажира у Катару. Тамо је брзо требало да се определи шта га више занима – хладна кухиња или посластичарство. Изабрао је оно друго углавном јер су му досадашњи покушаји да направи добар десерт махом били неуспешни. Алекс се мотивисао, упијао је све покрете и вештине свог учитеља у ресторану, што му је помогло да касније постане један од најбољих мајстора слаткиша у Бугарској. Његов ментор је био доста тешког карактера, али и велики мајстор у кухињи. После праксе у иностранству и много победа на конкурсима, данас Иванчев је шеф посластичар у великом ланцу ресторана у Софији, али се и даље из дана у дан упушта у нове чоколадне експерименте.

„Моја љубав за слаткише проистиче из моје заљубљености у живот“ – каже са осмехом Алекс и гледа своју девојку Стефи која је такође врсни мајстор слатких искушења.

Али да ли је у кухињи све увек „слатко“ или и тамо постоје „горки“ тренуци?

- Када се ради из љубави, ниједан посао није тежак. Потребна је велика прецизност, али не бих рекао да је исувише компликовано. Дуги часови рада исцрпљују, али када се навикнеш на посао, све ти иде од руке. Није лако задовољити све клијенте. Многи људи кажу "Ја то не једем", али сваки добар посластичар или кувар треба да им понуди нешто како би их приволео да пробају, а посластица би могла би да им се допадне или да их бар изненади. За то је потребна велика инвенција, али је свакако овај посао веома пријатан – каже Алекс.

Посластичар тврди да није само песницима потребна муза, ни они који спремају посластице не би могли радити без инспирације. Омиљени десерт Алекса не само када је у питању спремање, већ и конзумација - то су  профитероле са пистаћима и ружом. Млади човек каже да је то права експлозија укуса која милује непца.

Осим што нам саветује да пробамо тај десерт, Алекс нам поручује и следеће:

- Једите више чоколаде да бисте били срећнији и у бољем расположењу, а ред је и да оцените рад чоколадијера који тражи велико искуство и стрпљење. Чоколада, чоколада и опет чоколада. Добра чоколада није штетна по здравље, напротив она је добра за организам.

А ако се неко жели сазнати све о чоколади – почев од какаовца, биљке од чијег се плода прави какао, кроз културно-историјске занимљивости везане за чоколаду, па све до детаља њене производње онда је добра идеја да обиђе познате европске музеје чоколаде који се налазе у Брижу (Белгија), Келну (Немачка), Гајсполсхајму (регион Алзас, Француска), Барселони (Шпанија), Прагу (Чешка) и др.

Превела: Александра Ливен