Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Мисија војног пилота – од Списаревског до нове генерације врхунских авијатичара

БНР Новини

19. јула навршава се 100 година од рођења великог Бугарина - поручника Димитра Списаревског који је постхумно унапређен у чин капетана, а 2009. године и у чин пуковника Војног ваздухопловства Бугарске. Он је у његовој историји остао упамћен по изузетној храбрости и самопрегору приликом свог Снимкапрвог и последњег борбеног лета. 20. децембра 1943. године за време Другог светског рата, амерички авиони су поново извршили ноћна бомбардовања Софије. У жестокој бици, када је остао без муниције, Списаревски је својим ловцем забијањем оборио једну од непријатељских летелица, чиме је спасио много недужних људи.

Поред славне историје, Војно ваздухопловство Бугарске има и будућност захваљујући новој генерацији врсних пилота. Један од њих је капетан Борис Масларов. Његова љубав према летењу родила се још у детињству, када је први пут на небу изнад свог родног Велинграда видео авионе.

„Сећам се да сам седео и гледао авионе како лете и остављају траг на небу, док су ми пријатељи нешто говорили, прича Борис Масларов. - Уопште их нисам слушао, јер нисам одвајао поглед од авиона који су ме фасцинирали. Професија војног пилота је веома озбиљна и одговорна, захтева да се стално усавршаваш и да у сваком тренутку дајеш све од себе. Управо динамика, адреналин и прецизност рада чине да се осећаш живим и испуњеним. Понекад се чак питам да ли сам ја изабрао професију или је она изабрала мене.“

Пут Бориса Масларова до остварења његовог великог сна пролази кроз студије на Факултету за ваздухопловство Националног војног универзитета„Васил Левски“ у Великом Трнову и кроз летачку обуку у војно-ваздухопловној групи „Георги Бенковски“ у месту Доња Митрополија.Данас је капетан Масларов један од „шесторице величанствених“, тј. један од првих шест сјајних младих авијатичара који су укључени у нови програм летачке обуке пилота ловаца.

Нова генерација врхунских пилота и командант Војно-ваздухопловних снага Бугарске генерал-мајор Румен Радев (у средини).
Какав је осећај управљати војним авионом?

„Овај осећај је врло тешко описати речима, каже он. - У питању је веома моћан авион. Лет је динамичан, ствари се дешавају брзином муње. Време реакције је кратко. Искуснији пилоти нас стално уче да за време лета увек треба да будемо корак испред збивања да бисмо били спремни за све ситуације.“

СнимкаИз кокпита ловачког авиона МиГ-29 Бугарска изгледа:

„Као мали бисер у бескрајном плаветнилу. Заиста је дивна. Полетиш у небо, уздигнеш се високо, погледаш доле и захвалан си што она постоји.“

Шта значи бити професионални пилот Војног ваздухопловства Бугарске?

„Свако у животу има своју специфичну мисију у коју верује, своје циљеве које следи, одговара Борис Масларов. - Верујем у своју земљу и моја мисија је да будем пилот Бугарске армије, да служим и браним Бугарску.“

Према капетану Масларову, тешки услови рада пилота несамо у Бугарској него и у свету доприносе јачању колектива и терају их да рачунају на људе поред себе. По његовим речима, данас многи млади Бугари показују интересовање за одговорну професију војног пилота.

Снимка

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Војно-ваздухопловне снаге


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Ноћ слепих мишева“ у Борисовој баштини

Данас од 17.00 часова, у главној алеји Борисове баште у Софији одржаће се „Ноћ слепих мишева,“ преноси Радио Софија – БНР. Информативна кампања „Ноћ слепих мишева“ организује се сваке године од 1997. г. у више од 30 земаља света последњег..

објављено 30.8.25. 09.05

Фестивал љутенице у благоевградском селу Логодаж

Село Логодаж, општина Благоевград, угостиће четврто издање Фестивала љутенице. Догађај ће се одржати у суботу, 30. августа, од 18.00 сати, у дворишту локалне школе. Организатори су сеоска општина и Народно читалиште „Иван Чаушки – 1934“. Гости и..

објављено 29.8.25. 18.00

Цигле, глина и носталгија – село Мандрица и његове необичне куће

Јужно од Ивајловграда наилазимо на једно од најчуднијих места у Бугарској – добродошли у Мандрицу! Ово родопско село, које су у 17. веку основали албански досељеници, сачувало је не само језик, већ и специфичне високе зграде са пространим..

објављено 29.8.25. 13.20