Да подсетимо да је Емил Чакаров дуго година био асистент и сарадник Херберта фон Карајана. Дириговао је Берлинском филхармонијом, Бостонским симфонијским оркестром, Израелском филхармонијом, Француским националним оркестром, Лондонским симфонијским оркестром и др. 1986. г. је покренуо „Новогодишњи фестивал“ у Софији чија је традиција жива и данас. Дириговао је Софијским фестивалским оркестром који је основан опет на његову идеју. Чакаров је добро познат и као оперски диригент. Лондонски Ковент гарден, Њујоршки Метрополитен”, Миланска Ла скала су само део великих оперских кућа у којима је Чакаров наступао.

О концерту оца и сина Минчевих, посвећеном великом бугарском диригенту и о другим манифестацијама у оквиру фестивала „Варненско лето” прича проф. Минчо Минчев:

„Био сам срећан да са мојим сином посветимо тај концерт Емилу који је са овог света отишао пре 25 година. Он је био веома талентован и посебан музичар, шармантан и динамичан, али је на жалост опака болест прекинула његову каријеру. Са њим смо учили у истој музичкој школи. Били смо другови и имали велико поверење један у другога. У програму који смо извели са мојим сином у знак сећања на Емила ја сам у једној нумери свирао на виолини, а у другој на виоли. Понекад причињавам себи ово задовољство да свирам на виоли. Сваку похвалу заслужује ректор Економског универзитета у Варни проф. Илијев који нам уступа салу у Виници, насељу Варне. Она има одличну акустику и 500 седишта, а била је препуна публике.”

„Немачки квартет „Орфеус“ је одржао прекрасан концерт – наставља проф. Минчев. Импресиван је био концерт, посвећен годишњици Јехудија Мењухина. Из лондонске школе која носи његово име стигле су две врсне виолинисткиње. Посебно бих поменуо и реситал Георгија Василева који свира на класичној гитари. Јако сам хтео да ове године поводом 90. годишњице фестивала међу нама буде и врсни вокални педагог Ана Томова-Синтова, али је она на жалост била спречена да дође.“

Превела: Ана Андрејева