На Илиндан бугарски пивари славе свој професионални празник. Такво поклапање није случајно, пошто је пророк Илија заштитник и бугарских пивара. Ове године обележавамо три јубилеја у чије име свакако треба наздравити. А наиме, у 2016. славимо 135 година пивске индустрије у Бугарској, 60 година зитологије и 25 година од оснивања Савеза произвођача пива код нас.

Данас се у Бугарској производе десетине врста пива и без обзира на велике увозне брендове, већина Бугара пије пиво домаће производње. Најтраженије је светло, а у последње време је и непастеризовано пиво такође добило на популарности. Извршни директор Савеза произвођача пива у Бугарској Ивана Радомирова је ову све популарнију врсту пива назвала „винтиџ,“ а очекивања су јој да ће оно постајати све траженије код нас. Када је реч о конзумирању пива, Бугарска се налази у златној средини у поређењу са осталим европским земљама. А градови Русе и Монтана се сваке године утркују ко ће се окитити титулом најлојалнијег конзуматора пива, тренутно је град Русе на лидерској позицији. Велике пивопије су и становници Бургаса, Варне, Плевена и Софије. Бугарке још нису успеле да разбију стереотип о пиву као „мушком пићу,“ тако да представници јачег пола на нашим ширинама и даље држе прво место по конзумацији пива. Мушкарци конзумирају овај хмељни напитак скоро 13 пута месечно, док жене за њим посежу тек 5 пута у месецу. Последњи подаци које је Савез произвођача пива објавио показују да љубитељи пива преферишу стаклене боце које ће у најскорије време постати популарније него донедавно омиљене пластичне боце. Зашто смо повратак стаклених боца означили као радосну вест? Према пиварима, „стакло“ је класика илити нека врста традиције због чега се и најбоље уклапа у атмосферу тог пријатног доживљаја, а поред тога најдуже чува квалитет пива. Када смо већ код масовне производње, свакако морамо поменути и економску страну тог процеса. Како бугарско пиварство утиче на привреду, питали смо Ивану Радомирову:

„Бугарска пивска индустрија даје озбиљан допринос бугарској привреди, не само због директне запослености коју генерише овај сектор или због плаћања акциза и ПДВ, већ и зато што за производњу и продају пива ангажује изузетно велики број људи. Прорачуни показују да је око 7.800 особа индиректно запослено у производњи материјала и сировина за пивску индустрију. Број запослених у трговини премашује 23.000. Што се доприноса и пореза тиче, у буџет улази око 341 милион лева (170,5 млн евра) годишње од производње и продаје пива.“

Извоз бугарског пива повећан је за 15 посто у последњих неколико година, а најчешће се наше пиво пије у суседној Румунији.

Често постајемо сведоци промене дизајна и облика амбалаже и налепница. Зашто је то тако?

„С једне стране је амбалажа од посебне важности за очување квалитета сваког производа, поготову када је реч о храни и напицима. Паралелно с тим, можемо рећи да се произвођачи труде да унапреде дизајн амбалаже како би она била привлачнија потрошачима, те улажу у повратну амбалажу. Тренутно на нашем тржишту имамо стаклену амбалажу мале тежине, која је веома погодна за употребу и рециклажу. Појавиле су се нове флаше које побуђују мало другачија осећања код клијената,“ коментарише гђа Радомирова.

Генерални секретар Европског удружења произвођача пива, познатијег као „Пивари Европе,“ Пјер-Оливије Бержерон је специјални гост на овогодишњим прославама. Ево шта је он рекао о бугарском пиварству:

„Бугарска је на први поглед сасвим обична земља, али има и нечег посебног у њој – овде традиција и наука о пиву и пиварству иду руку под руку. Приметне су велике инвестиције у универзитетска истраживања пива, чији се користи огледају у високом квалитету бугарског пива. Последњих 60 година обављено је много истраживања на високом нивоу. Ако живим у Бугарској, био бих задовољан понудом пива. Овде су постигли добар микс домаћих пива са потписом и мање познатих пива. То је од посебне важности јер на тај начин конзуматор има велики избор.“

Ускоро ћемо моћи онлајн проверити колико калорија и које све састојке садржи пиво које смо изабрали. Поводом празника је Савез произвођача пива у Бугарској упутио честитке и жеље да и након 135 година људи овај дан дочекују са осмехом.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Луиза Лазарова, БГНЕС