Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Народна певачица Русанка Комитова: „Без прошлости нема будућности“

Фотографија: лична архива

Певачица Русанка Комитова – један од баршунастих гласова Тракије, заљубила се у народну музику још са шест година, када је дан у њеном родном месту Нови пазар почињао уз емисију народне музике на националном радију. Првобитно је певала у школском хору, а затим наставила у аматерском народном хору у Трговишту. Отац јој је био ћеманџија у ансамблу „Мизија“ у истом граду. У Музичкој школи у Котелу Русанка Комитова је учила код наставника који су одиграли кључну улогу у њеној каријери и животу. Најпре је учила ћемане, а нешто касније су њени предавачи Асен Василев и Руси Стајков јој омогућили да развије свој таленат за певање. У то време ђаци школе су били и будући велики извођачи народне музике Жечка Сланинкова, Димитар Богданов и Вања Џенезова који су Русанки Комитовој помогли да изгради сопствени стил. Томе је свакако допринело и њено интересовање за специфичне особине различитих фолклорних области и стечено искуство. Репертоар певачице чине ауторске песме које су плод љубави, маште и тренутне инспирације. Она је свој таленат усавршила током рада са оркестром „Јамбол“ - једним од најколоритнијих свадбарских оркестара, у чијем је саставу био и њен супруг, гајдаш Јанко Комитов. Иако је Русанка Комитова пре 20 година напустила професију свадбарске певице, стручњаци је и данас сврставају међу најбоље извођаче код нас.

„Прву песму сам написала као ученица у Котелу, сећа се она. – Снимила сам девет песама са Оркестром народне музике БНР под диригентском управом Христофора Раданова, а продуцент је била Невена Воздолска којој сам веома захвална. Већина њих је заснована на личним доживљајима и осећајима. Једну од тих песама, чији је наслов „Лепа бела Русана“ сам написала за мог сина, а песму „Георги стадо пасе“ посветила сам мом брату. Колеге из оркестра су ми много помагале. Били смо невероватан креативни колектив. Било је феноменално, јер смо створили најнежнију, најлепшу и најживописнију музику у којој долази до изражаја моја уметничка индивидуалност.“

После дугог одсуства са сцене, Русанка Комитова је недавно на концерту „Класици бугарске свадбарске музике“ извела песму „Георги стадо пасе“ уз пратњу Оркестра народне музике БНР под управом Димитра Христова.

„Симболика овог концерта ме је вратила у време када је свадбарска музика била на врхунцу популарности, рекла је певачица. – Осетила сам да je она још жива. Било је јако емотивно. Веома ми је драго што се и после толико година откако се не бавим певањем, оно што сам створила и оставила за собом негује као вредност. Срећна сам што сам својим радом допринела популарисању народне музике. Ово је уједно позив и благослов и захвална сам Богу за то! Нека буде што више откривених талената и остварених идеја.“

„Некад је било много више народне музике и фолклора и много више су се неговали обичаји, наставља Русанка Комитова. – На свадбама су свирали народни оркестри. Појавили су се сјајни таленти као што су кларинетиста Иво Папазов, хармоникаш Петар Ралчев, виолиниста Георги Јанев. Сада је другачије. Постоје извођачи који покушавају да изграде свој стил, али их је врло мало. Чини ми се да се данас свира једно исто. Узме се нешто старо, промени са мало и постане „ново“.“

Русанка Комитова је посаветовала савремене певаче да имају свој стил и воле бити другачији, као и да уче од најбољих. „Имамо читаву плејаду врсних извођача народне музике какви су кавалисти Стојан Величков и Никола Ганчев, ћеманџија Атанас Влчев, велики певачи Јанка Танева, Пенка Павлова, Комња Стојанова, Верка Сидерова, Пенка Павлова, Калинка Влчева, Недјалка Керанова. Савремени интерпретатори имају на располагању традиционалне музичке обрасце које морају поново открити. Без прошлости нема будућности.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10