До 18. септембра се у Националној уметничкој галерији у Софији може видети изложба 55 радова једног од највећих бугарских сликара Димитра Казакова - Нерона. Како је он добио свој уметнички надимак по коме је познат? Сликар је за живота причао о тешким студентским годинама када су он и његов пријатељ Тодор Балтев живели у поткровљу Уметничке академије у Софији, а док се школовао радио је као ложач. Једном када су убацивали угаљ у пећ, пријатељ му је рекао да има шишке попут Неронових и тако су га сви почели звати именом римског цара.

О стваралачком путу и наслеђу овог истакнутог бугарског уметника разговарамо са куратором изложбе Сузаном Каранфиловом:

„Димитар Казаков је један од сликара са израженим индивидуалним стилом и још за живота постао веома цењен уметник. Он је за собом оставио огромно стваралаштво, а поред тога био је и врло занимљива личност око које је још 70-их и 80-их година минулог века створен мит. Дела Димитра Казакова су одувек билапредмет великог интересовања колекционара у земљи и иностранству. Она су већ раније, приликом његових наступа у Паризу, Атини, Њујорку и Италији привукла пажњу страних колекционара. У Бугарској се многи радови ликовног уметника налазе у галеријама и приватним колекцијама.“

Које су теме и ликови у делима Димитра Казакова?

„Његово стваралаштво је веома тесно везано за фолклор, националну традицију, историју цивилизација. Кључно место заузимају теме о  љубави, земљи, природи и њеним чудима, а један од главних ликова је жена као мајка, творац, инспиратор, вољена особа и вила која се појављује у невероватним композицијама. Према аутору, свака слика је васиона, сложен свет и непресушни извор живота.“

У којим областима ликовне уметности је радио сликар?

„Димитар Казаков је стварао слике, аквареле, графике, цртеже и керамичка дела, а са братом је радио и малу пластику, наставља Сузана Каранфилова. - Браћа Димитар и Никола Казакови су Специјализованом музеју дубореза и фрескосликарства у Трјавни поклонили преко 490 уметнина, међу којима су слике, цртежи на теракоти и фајансу, мала пластика у дрвету и камену.“

Стваралаштво Димитра Казакова инспирисало је многе признате стручњаке за уметност да напишу бројне критичке студије и биографске књиге.

„О великом уметнику постоји обимна стручна литература, а моје је мишљење да му је највише истраживачких радова посветила дописни члан проф. др Аксинија Џурова, појашњава Сузана Каранфилова. - О Димитру Казакову су писале и истакнуте личности, новинари и писци Руен Руенов, Георги Шапкаров и Димитар Пампулов, велика интелектуалка Дора Валије, сестра ерудите Петра Увалијева. Стваралаштво Казакова је заиста непоновљиво. У својим сликама је створио сопствени, фантастични свет који сам назива „окренутим простором“. У њему лебде фигуре и  предмети, присутни су карактеристични за стваралаштво уметника елементи као што су чесме, птице, исечене јабуке. И све је то насликано његовом специфичном техником у златној или златастој боји. Ликовни критичари су још пре много времена проценили да је Димитар Казаков својим стилом изузетно обогатио историју савремене бугарске уметности и поклонили му пажњу коју заслужује.“

Зашто је по Вама важно подсетити се једног од најталентованијих бугарских ликовних уметника?

„Моја идеја је била да прикажемо слике Димитра Казакова из државних колекција које су откупљене крајем 70-их и почетком 80-их година, рекла је Сузана Каранфилова. - Тада је он имао серију самосталних изложби које су, по мом мишљењу, врхунац његовог стваралаштва. Изложена су махом платна великог формата кроз која се могу сагледати праве димензије уметности Казакова. На овој изложби су заступљене слике из 15 галерија у земљи, међу којима су Национална уметничка галерија, Софијска градска уметничка галерија, Уметничка галерија „Колекција донација Светлина Русева“ у Плевену. Специјализовани музеј дубореза и фрескосликарства у Трјавни уступио нам је 16 слика. Припреме за такву изложбу трају месецима.“

Немали број ликовних дела Димитра Казакова налази се широм света. Током година је редовно учествовао на заједничким изложбама у Софији, Берлину, Сао Паулу, Анкари, Вашингтону, Паризу, Диселдорфу, Токију, Њујорку, Мадриду, Базелу, Ниму и другим светским градовима. Сликар има 40 самосталних изложби у Бугарској и иностранству.

Превела: Марина Бекријева