Проводити слободно време на лепим и нетакнутим људском руком местима, упознати и дружити се са насмејаним и симпатичним људима свих узраста који воле спорт и природу, те воде рачуна не само о себи, већ и о окружењу у којем живе. Пријатељи и чланови клуба „Зелени корак,“ чије је седиште у граду Разграду, северозападна Бугарска, показали су да је ово једно сасвим доступно задовољство:
“Идеја Клуба је да промовише активан и авантуристички начин живота, да подстакне људе на дружење и добру забаву док уживају у лепој и нетакнутој природи, објашњава Иван Радев из клуба „Зелени корак.“ – Догађаје које организујемо по Бугарском приморју имају за циљ да покажу да једна дивља и неизграђена плажа може да понуди довољно атрактиван провод слободног времена.“
Трећу годину заредом Клуб у Разграду организује спортске догађаје. Најпопуларнији међу њима је маратон „Камчијски пјасаци“ који се одржава на најдужој плажи код нас, која се простире од реке Камчија до Шкорпиловца. Друге сличне активности на програму Клуба су Лудогорски маратон за тркаче и бициклисте у шумама код града Разграда и Ускршњи маратон који се сваке године организује у Разграду. Сваке недеље се чланови клуба „Зелени корак“ окупљају за трку у парку. По њима, излети, пливање и бициклистички маратони су један од најдоступнијих и најбољих начина провођења слободног времена. А чишћење и одржавање локалитета, стаза и деоница је још један доказ да се пријатно увек може спојити с корисним.
Следећи догађај на календару Клуба је маратон Виа Понтика (Via Pontica).
„4. септембра ће се по први пут у Бугарској, а колико ми је познато и у Румунији, организовати прекогранична маратонска трка, каже Иван Радев. – Такмичари ће кренути од Крапеца, Општина Шабла, проћи ће крај Дуранкулашког језера и кроз румунско одмаралиште Вама Веке. Ово летовалиште је популарно међу љубитељима рок музике и камповања. Најсевернија тачка трке је насеље Други мај на ободу румунског града Мангалије. Тренутно се више од 120 учесника пријавило за трку, а трчаће на три маратонске дистанце – 42, 21 и 13 километара. Деца такмичара ће моћи да одмере снаге на траси дугој два километра.“
Избор имена маратона није ни мало случајан. Виа Понтика је римски пут и миграторни пут птица селица које не знају за границе. Стари римски пут почиње од Константинопоља и протежући се дуж обале на северу достиже до древног града Истрије (Histria, Istros), језера Синое на територији данашње Румуније.
„Традиционално, такмичењима у организацији „Зелени корак“ претходи организовање кампа у којем се учесници окупљају претходне вечери. Ове године се одржавање маратона подудара са другим од четири празнична дана код нас што је свакако једна добра прилика за затварање летње сезоне. Добар део учесника се зна, а на таквим догађајима су људи веома отворени и пријатељски расположени.“
Са Иваном смо разговарали пре него што је кренуо на море. Његов ентузијазам и позитивна очекивања заразила су и нас. Сумњам да ћемо успети да прођемо дуже дистанце, али би траса за децу могла да буде добра за почетак. А лепи призори, у којима човек успут има прилику да ужива, са сигурношћу заслужују да се мало више потрудимо.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: green-foot.net, @viaponticarunУслови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав у Русеу Ивелина Занева. „Ово је први заједнички пројекат..
Државна агенција за безбедност на путу поводом Националног дана безбедности у саобраћају, који се у земљи обележава 29. јуна, организује једнодневни фестивал, који ће трајати од 11.00 до 14.00 часова на тргу Кнеза Александра I Батенберга, испред Градске..
Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма..
Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог..