Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Античко насеље и велика базилика допуњују слику прошлости Старосела

Фотографија: bnt.bg
И током ове археолошке сезоне у богатом историјским споменицима пределу Бугарске код села Старосел (општина Хисар) су откривена занимљива сведочанства из далеке прошлости. Она су пронађена у рејону чувеног подземног храма Четињова могила и хумке Хоризонт, чији је проналазач велики бугарски археолог др Георги Китов. Ове године екипа доцента дра Ивана Христова, заменика директора Националног историјског музеја, локализовала је и место некадашњег трачког насеља на истом подручју. И  још – код Старосела је откривена велика базилика.

Ево шта каже у интервјуу Радио Бугарској доцент Христов:„Током протеклих година је истражена једнобродна мала црква из касноантичког периода на врху Козје грамаде. На терену Старосела локализоване су још две базилике. Познато нам је да у суседним селима Матеница и Красово построје још две. Тј., присуство ранохришћанских споменика на јужним падинама Средње горе није неки изузетак. Нас је пре изненадило постојање базилике надомак трачке надгробне хумке, у непосредној близини великог подземног споменика из доба Трачана, као и оријентација зграде у правцу североисток-југозапад, а не уобичајеном – исток-запад.“

Археолози су започели истраживање античког насеља на површини од преко 1,5 хектара. Логично је очекивати да слично велико насеље из касног античког доба има и значајну предисторију. Претпоставља се да ће бити пронађени један или неколико култних споменика и цркава. Међутим, у којој мери је сачуван већ откривени храм?
Снимка„Практично се ради о тробродној базилици, дугој 25 метара и 80 сантиметара и широкој 13 метара. Дакле, укупна површина постројења заједно са допунским просторијама са северозапада износи 350 квадратних метара. Иначе споменик је сачуван на висини од око 80 сантиметара. Али, гледано у целини, доживео је велико разарање крајем VI века. Ако томе додамо и најезде савремених трагача за закопаним благом, штете су заиста озбиљне. И поред тога, темељи су у потпуности сачувани, апсида је зидана од вешто отесаног камења са малтером, а колоне цркве су биле одговарајуће причвршћене. Припрата такође је врло добро сачувана. Тако да говоримо о споменику који може да буде конзервисан, чак и делимично рестауриран и приказан бројним посетиоцима Старосела“, наводи доцент Христов.

Предвиђено је да се стручњаци Инспектората Министарства културе и колеге доцента Христова упознају с резултатима истраживања и предложе мере за даље очување античког храма. Свакако, он подлежи конзервацији. Уосталом, експедицију је финансирао локални вински подрум који жели да помогне изградњу крова и ограде како би објекат био сачуван за идуће генерације.

„Филозофија наших иницијатива свугде у земљи је да се објекти истражују, одмах да се предузимају мере у циљу њиховог очувања и да се објављују сви резултати, како би људи знали све о историји тих занимљивих споменика“,
каже у закључку археолог Иван Христов.


Фотографија:bnt.bg

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Протођакон Љубомир Братоев: Прва богослужења на бугарском у Берлину била су у салону наше амбасаде

Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..

објављено 4.3.25. 11.30

Почео Велики пост пред Ускрс

После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..

објављено 3.3.25. 09.49

Православни хришћани у Бугарској данас обележавају Велике задушнице

БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице,  један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу.  Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне,   увек падају у..

објављено 22.2.25. 07.55