Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Орфеј пева са морем“ – склад дечје музике, плеса и доброг расположења

БНР Новини
Фотографија: лична архива

На деветом издању дечјег фолклорног фестивала „Орфеј пева са морем“ окупила су се деца из 37 насеља Бугарске која су свој таленат у народној музици и плесу показала у пуном сјају. По традицији, предност имају састави и солисти из мањих насељених места. Главни организатор форума Пламен Георгијев је спровео у дело своју идеју да га претвори у прави празник за децу. За разлику од многих фестивала, за учешће на којима извођачи плаћају одређену накнаду, „Орфеј пева са морем“ се одржава у племените сврхе. Г. Георгијев у потпуности финансира овај догађај, ставља учесницима на располагање своју хотелску базу у граду Приморском и обезбеђује боравак деце током фестивалских дана. У Тонском архиву БНР чувају се студијски снимци извођења најбољих учесника претходних издања овог музичког форума.


Суорганизатори фестивала су школе фолклорних уметности у Котелу и Широкој лаки, а учешће њихових репрезентативних ђачких формација јесте подстицај за младе аматере да наставе своје образовање у средњим стручним школама. Ове године својим одличним наступима су се поново истакли редовни учесници фестивала, међу којима су фолклорни ансамбл „Орфеј“ из града Чепелареа, дечје фолклорне групе „Медени звънчета“ („Бакрени звончићи“) из Самокова и „Белчинче“ из села Белчин (Софијска област), фолклорни ансамбл из села Драгиново (у општини Велинград), фолклорна формација „Торлашки напеви“ („Торлачке мелодије“) из града Монтане и још многи други.


Фестивал „Орфеј пева са морем“ није такмичарског карактера. Непосредно пред почетак школске године, деца једноставно имају прилику да уживају у дивним условима које им организатори ове манифестације обезбеђују, у радосним доживљајима, играма на плажи и разноврсном концертном програму.


Ево шта је за наш програм изјавила уметнички директор фестивала Илијана Најденова:

„Девети пут заредом септембра месеца, у Омладинском центру „Хелиос“ у црноморском граду Приморском дивна Орфејева музика спојила се са звуцима мора и ово прелепо место је дочекало младе ствараоце и њихове руководиоце.У време глобализације управо фолклор је тај који одражава национални и културни идентитет нашег народа. Стога је потребно да га негујемо кроз песму, причу и народне плесове, кроз такве фестивале који омогућују наступ музичких састава школа и читалишта и подстичу континуитет. Карактеристичан пример у том погледу су формације из Чепелареа, Рудозема и села Дрангово, чији музичари блистају у пуном сјају на дечјем фолклорном фестивалу. Снажан утисак на посетиоце и госте увек остављају гајдаши из фолклорног ансамбла „Орфеј“ из Чепелареа под вођством Илије Учикова и гајдашка група „Хајдук Дељо“ из Рудозема под вођством Тодора Кајкова. На овогодишњем издању манифестације било је и нових открића, од којих је једно врсни гајдаш из села Костијево. Организатори фестивала су себи поставили племенити задатак да деци и младима омогуће да се сусрећу и размењују креативна искуства, што је свакако важно за очување фолклора. Фестивал је део културног календара Министарства културе. Искрено се надам да ће његово следеће, десето издање трајати више дана и окупити још већи број извођача. За крај, навешћу речи Пламена Георгијева: „Потребно је пуно више духовног живота како бисмо сачували бугарске традиције, како би наша деца била поносна на своју земљу и познавала њену историју и музички фолклор, а то је свима нама важно.“

Превод: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15