Од 19. септембра у току месец дана у софијској галерији  „Нирвана“ приказана је изложба истакнутог бугарског сликара Љубена Диманова који живи у Паризу. Насловио ју је „Мировање и кретање“. Шта се крије иза ових речи?

- Сам живот је мировање и кретање. Али што се мене тиче, можда моја уметност почиње миром, жељом да покажем снагу и одрживост човека, његову спремност да поносно и достојанствено дочека животне тешкоће – каже сликар у интервјуу Радио Бугарској.

Признаје да је по природи оптимиста и увек гледа позитивно на ствари. Дипломирао је на одсеку фрескосликарства Националне академије ликовних уметности у Софији, али пошто оно није било посебно тражено определио се за графику, илустрацију и цртање. Средином 70. година добио је позив из Лондона да илустрира Шекспирове „Сонете“. А онда и позив за рад из Париза, где је касније остао с породицом. Илустровао је дела Овидија, Дантеа, Аполинера, Малармеа… Аутор је и обликовања библиофилских издања Дантеове „Божанствене комедије“ и Бодлеровог „Цвећа зла“.

Шта Љубен Диманов даје од себе када илустрира светске ауторе?

- Радим то са великом љубављу, то вам одређено могу рећи. Нисам бринуо о томе да ли ћу се снаћи са задатком, али сам се и поред тога латио посла веома одговорно. Међутим, љубав је мој главни водич у послу.

Који су омиљени сижеи Љубена Диманова?

- Моји сижеи су универзални. Жена као симбол: као извор живота, нежности, мајчине љубави. Осим тога обожавам животиње – и посебно бика који је за мене оличење снаге, моћи, слободе. Волим и морске хоризонте, тражење несагледиве границе. Али су ипак моји омиљени протагонисти жена, мушкарац и породица. Вечне вредности. И мислио сам да су у мировању оне заиста вечите, али видим да се у динамици садашњице ствари мењају и понекад, на жалост, поједине исконске вредности нестају, закључује с горким осмехом Љубен Диманов.

Превод: Александра Ливен

Фотографијe: Венета Павлова